Eventually it will happen…

Уобичајен
– Ma, pun mi je tog preseravanja! Kao, stalno se nesto sokiraju, unezvereno trepcu kada cuju neke, ju, kao sramotne reci. A naravno da bi lepo, elegantno rasirile noge, ili otvorile usta, ili sta god. Naravno da bi. Samo, kao, znas… do toga treba da se dolazi, to treba polako, i ovo ono… Ma, pun mi je toga, ali bas!

(B., Novi Sad, novembar 2010.)
Sanjam te fantasticne ljude i te fantasticne seksove.
Sanjam kako se dajemo liseni svih predrasuda, kako smo culni, bolesno, do kraja, kako se poklanjamo bez ostatka, kako se savatavamo po ulicnim budzacima nekim i kako nas nije briga da li ce nas neko videti, niti da li se znamo, uopste.
Sanjam i kako posle toga odlazimo, lepo fino, bez da iko ikakvo pitanje postavlja.
Sanjam kako mi dolaz neki ljudi iz proslosti, sve naoruzani lepotom i ludilom, kako stizu do mene razodeveni, kako mi nude svoje telo, kao na posluzavniku, i kako je na meni samo da odaberem, da ogrebem, opipam, uzmem, isprobam kao ljusku i kasnije bacim ako mi se ne dopada.
Sanjam kako se lomimo u svojoj silnoj seksualnosti, kako je ne sputavamo, kako masturbiramo po pedeset puta dnevno i jos toliko puta se jebemo.
Sanjam kako mi stizu neki novi ljudi, onakvi kakve volim da budu, sa tom dugackom kosom, recimo, i tim savrsenim nogama, bolesno dobro izvajanima, manje maljavim na onim mestima na kojima takve treba da budu. Sanjam kako me obgrljavaju tim carobnim rukama, sa obavezno snazno izrazenim venama, i kako me gledaju tim ocima, izludelima od svega sto iza njih postoji.
Sanjam kako se ne poznajemo, ali se lepo, fino telesno poklanjamo, jer je zdravo da se prvo to desi, jer znamo sta kasnije mozemo ocekivati, jer znamo da li su nam preveliki, premali, presiroke i preuske. Sanjam da se ne dajemo mlako, dosadno, sporo. Sanjam da se jedni drugima hranimo izdasno se dajuci, da se cupamo za kosu usput, da govorimo prljave reci, da se grebemo, da se rvemo, da se slatko povredjujemo, da na kraju strascu pokidani opruzeni na krevetu lezimo, deleci cigaretu, neizostavnu, cuteci, potpuno, jer znamo da nema sta da se kaze, jer je bilo dobro, predobro.
Sanjam da ne postoje predrasude dok koracamo jedni pored drugih. Da ne cutimo kada se radi o tome gde, kako i sta volimo. Da ne glumimo orgazme, nikakve. I da ih je uvek. Da se raspadamo orgazmirajuci.
Sanjam da slobodni smo u svojoj telesnosti i ljubavi koju prema njoj gajimo. Da u njoj uzivamo, ispitujuci granice. Da se ne budimo u pola zivota pitajuci se sta bi bilo da je bilo.
Sanjam da ne govorimo „Ok, to se desi, pa prodje“. Sanjam da to ne prolazi. Da vatra uvek jednako przi prste. Da kada ne przi prste – da imamo recept, neki skroz dobar, da je potpalimo, da duvamo u nju, da ponovo bude velika i luda. Sanjam i da kada vatra nije velika i luda – da mozemo lepo da odemo, bez da pomisljamo da bezveze je otici samo zbog toga sto vatre nema. Jer vatre treba da ima. Jer nije sporedno. Jer nije nimalo sporedno. Jer vazno je da spoljasnjost i unutrasnjost uskladjeni budu. Jer ne mozemo biti tako uskogrudi i zadovoljavati se samo jednim, iskljucujuci pritom drugo. Jer jedno i drugo daju sintezu koja raduje. Jer jedno bez drugog nije bas do zauvek dovoljno.
Sanjam da vise ne sanjam. Da ono sto sanjam – konacno desi se. Sanjam da ne budemo ludi, svi kolektivno, da ne izmotavamo se u svojoj putenosti. Da dajemo se – bez ostatka. I da se svi tako dajemo. Ili da bar onima koji se tako ne daju to pise na celu, da pa se ne razocaravamo zalud. Sanjam da nismo ludi ovako kako jesmo. Da sve govorimo. Da nista ne precutimo.
Sanjam da smo manje komplikovani u svojoj tupavosti. Da mozemo da budemo ono sto jesmo, najzad. Bez maski kojekakvih. Bez lazne moralnosti – posebno. Srecni u svojoj putenosti i razuzdanosti. Jer nije da nismo zivotinje koje misle. Jer nije da nismo zivotinje koje bi trebale na svoje zivotinjske porive da misle. Jer nije da lose nam je kad s njima smo uskladjeni.
Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s