Jos vise te volim kad…

Уобичајен
Jedan covek, eto, zamolio me je da napisem nesto o tim Zasto – Se – Zaljubljujemo stvarima.
I, kao, nije da to nije vec milion puta prezvakana stvar: Feromoni, ideali, nedostiznosti, i ovo, i ono… Lista stvari koje nam poturaju kao odgovor na ovo pitanje ogromna je i nije da me nesto posebno dotice. Koji god da je razlog te – i – te zaljubljenosti, nemam bas nesto od cinjenice da sam ga detektovala. Treba vremena dok se u telu i glavi stvari stisaju, i sve tako redom…
Ali, ‘ajde, da ne bude da ovde nema zapravo mnogo prostora za kontemplaciju…
Lista stvari koje dodatno pobudjuju osecaj zaljubljenosti (pa ga “razvlace” i do buduce ljubavi cak) mogla bi biti sledeca:
…kad postoji fizicka privlacnost
Mi, kao sjajno racionalni ljudi, radi smo da tu fizicku privlacnost pomalo i izmastamo. Kao: ja volim muskarce koji su visoki, sa tamnim ocima i tamnom kosom… i sl. kalupi. I onda, ja koja sam duboko uverena da takve muskarce evenutalno volim i zelim, vrlo lako cu se oduseviti kada jednog takvog i vidim, pa ako i on odreaguje, oh oh, kakvo cudo, bice nam divno, i seksovi ce biti divni i bla bla.
Jok.
Seksovi ce nam tek potencijalno biti divni.
Kapiram da se svakome od nas desio Onaj Neko ko se cinio tako fantasticno bespotrebnim i neuklopivim na hiljadu nivoa, a komponenta fizicke privlacnosti koja je odvec postojala cinila je da se mozak raspada. I nema veze da li i koliko smo bili svesni toga da se radi o pukoj fizickoj privlacnosti.
Prosto, istina je da smo mi ljudi odvec okrenuti nagonu, cak i kad pokusavamo da ga zauzdamo, i da vecina nasih zanesenosti (bar u svom pocetnom stadijumu) dolaze upravo otuda.
U vezi sa tim, ja apsolutno nisam covek koji kao duboko veruje u to da na “poboljsanju seksualnog zivota” moze i treba da se radi na onaj nacin na koji razni (posebno zenski) magazini to predlazu. Moze da se radi ako te stvari stignu do rutine, a isprva su bivale bezumno divne. Ukoliko ni s pocetka nisu bile takve, ja predlazem zdravo – dovidjenja momenat. Nije da nema pomoci, ali sustinski tu nema mnogo sta da se popravlja.
…kad mi (iznutra) licis na mene
To dodje kao nesto u vezi sa onim “…ja u tebi volim sebe sama…”
I ja, eto, volim kad se tako voli.
No trebalo bi reci kako se ovde, stvarno i najstvarije, poprilicno radi o egoizmu jednom velikom. I nije vazno koliko svesno ili nesvesno su stvari tako poredjane. Tek, volimo da u nekome sretnemo sebe. Interesantno nam je i sta sve ne. Meni je interesnatno. I ne vidim zasto nekome ne bi bilo. Kao: to sam ja, to si ti, i bas smo slicni, i bas se divno razumemo, i ovako i onako…
Razumevanje koje se u tom slucaju potencijalo izradja istinski jeste fina jedna stvar.
Jasno, kada neko prilicno lici na nase unutrasnje ogledalo, moze se desiti i da poneke od krajnje nekul mana su nam slicne, pa ce to malo otezati stvari. Ne razmisljam previse o tome. Valjda mi je fino da nekog kao razumem i kada ga ne razumem… (Ipak, nije da se covek u ovom slucaju s drugim covekom ne moze polupoubijati.)
…kad mi licis na sve ono sto ja nisam
Pa da, to je kao interesantno.
Meni licno to nije skoro pa nimalo interesantno, mada u nekom uvek pomalo volim i ono sto ja ne volim i u sebi ne gajim, i to… Prosto, to nekako dovodi do toga da stvari budu sarenije.
No, svejedno, te suprotnosti… Mozda u necijem svetu moze, ali u mom od toga nema nicega. Ne funkcionise. Zdravo – dovidjenja, opet. To konstantno sudaranje sa svim onim sto ne mogu da razumem… Umara. Stvarno umara. A neka kao voljenja trebala bi da, eto, pomalo i lece…
(Ne znam koliko je neophodno pomenuti da kad postoji seksualna hemija, covek lako upadne u ovakve price, cak i ako ih generalno ne preferira?)
…kad me neces
Ovde se radi o… o svacemu. O egu, o sujeti, o izazovu, o mazohizmu… O svacemu bas. Moze da se radi i o cistom samodokazivanju: Ako me neces, a ja te nateram da me hoces, ja cu sebi biti jos vredniji. Moze da se radi o sujeta – cirkusu: On mene da nece?! – ne moze to tako, bato. Moze da se radi o izazovu, dakle: Bilo bi krajnje uzbudljivo dovesti ga do toga da me hoce. Mazohisticka strana price ocrtava se na mnogim tinejdz (i netinejdz) licima koja zaneseno vole da u sebi gaje te tugaljave momente, crtaju srca i placu uz Balasevica.
I bla bla. Ima toga jos.
No, meni je to sve prilicno nezanimljivo. Nemam ja sebi sta da dokazujem na taj nacin. Ako me neces – tvoj problem. Mozda ce biti i moj neko vreme, no ne zadugo. (Ja uvek na umu imam onu prvu sesksualna – privlacnost komponentu.) Ako Taj Covek tebe, eto, ne zeli vrlo je moguce da je ono sto  te tu kao privlaci samo izmastano i da od svega toga, kada bi stvari konacno bile dobijene, ne bi bilo nista.
…kad je leto i more kad je
I, jebi ga, jeste tada sve za nijansu divnije.
Do nedavno ja bas kao nisam nesto posebno verovala u sve te morske zanesenosti koje tako “puknu” coveka, ali cinjenica je da ta citava morska atmosfera pomalo cudno deluje na ljudsko bice. Cak ne nuzno ni sama atmosfera koliko ti trenuci u kojima si krajnje slobodan i rasterecen. Dobro, u mom slatkastom slucaju, i to kao more, i to kao leto, i ta kao vrucina, i ta kao plaza, i mesec, i zvezde… sve je to u vezi jedno sa drugim. I lepo je i kad je glupo. Pa sta. Lepo je.
…kad me volis
To je u vezi sa onim “zivljenjem od svog odraza u tudjim ocima”.
Kao: ti zivis sa sobom npr. dvadeset i kusur godina i znas da si cesto bas i gadan, i da ne mirises uvek lepo, i da ti oci nisu uvek sjajne, i da ti je kosa cesto masna, i da si i zao mozda ponekad, i da kasnis na primer, i ovo, i ono… I taj neko tu pored tebe sve to zna ili ne zna, ali, eto, on te kao gleda tim zanesenim pogledom i ti se (valjda u silnoj zelji za najdivnijom verzijom sebe) stanes ogledati u tim ocima i zaljubljivati se u nekog, a zapravo u ono sto neko misli da ti jesi.
Bez mnogo dileme, to jeste u prilicnoj vezi sa (ne)zreloscu. Al’ desava se i kao zrelima. Kada se od lovljenja svog odraza u tudjim ocima umore, recimo.
…kad me zasmejavas
Na primer, meni ovo cesto jeste dovoljno. Ne kao da ne bih trazila vise, ali generalno volim kad neko moze da me nasmeje. I to ne kao da se smesim i tupavo cerekam, nego da se bas smejem, da me boli stomak, da mi idu suze, da budem crvena u faci, da se previjam, da padnem sa kreveta, da me cuju komsije. Eto tako. Ako mozes da ucinis da se tako smejem, sto se mene tice, mozes skoro sve.
…kad ti nisam na prvom mestu
To sad kao mozda zvuci malo lose, ali zapravo je fino.
Ukoliko su oba coveka npr. ambiciozna pa su im te samoaktualizacija – stvari na prvom mestu, ili su im, recimo, njihova ja na prvim mestima – onda bi to moglo da lici na jednu lepu stvar. Kao: mi cemo uvek biti tu, jedno za drugo i sve to tako, ali necemo prestati da jos uvekije budemo tu za sebe same. Kao: ja cu da te volim taman onoliko da ne zaboravim da volim sebe. Ili kao: posveticemo se jedno drugom taman onoliko da nikada ne zaboravimo da se posvecujemo svim drgugim vaznim nam stvarima. I to ima smisla. To je cak i zrelo i razumno.
Ipak, postoji i druga varijanta u kojoj je to sto neko nekome nije na prvom mestu – izazov.
Kao: ti mozes vec sutra da nestanes i ta pomisao me uzbudjuje i plasi i cini da se za tebe jos snaznije „zakacim“.
…licis na moj ideal
Zapravo vrlo kriticna kategorija, usputno pomenuta i na pocetku teksta.
Losa stvar u svemu ovome moze biti upravo cinjenica da se za ideale „lepimo“ sa ne bas mnogo razuma (iako smo ih kao, oh, i domislili i domisljali, jos sve nadugacko i nasiroko). To sto neko lici na sve ono sto mi ‘ocemo – jeste divna stvar. Stvarno divna. I raduje coveka do odredjene granice, cak tako jako da tu i izignorise razne stvari. Uzmimo ovaj primer:
Recimo da ti ‘oces lepu, plavu/crnu zenu, sa divnim sisama/dupetom, pametnu i duhovitu, neku koja se recimo bavi nekom naukom, ili nekom umetnoscu, nema veze, i koja je vrlo ambiciozna, i koja je prilicno “ziva”, i ovo i ono. I recimo da si tu zamislio i jos neke detalje koji treba da postoje. Recimo: da ima rupicu na obrazu, razmak izmedju zuba, da voli/ne voli da popije, da voli tu i tu vrstu muzike, da tako i tako trepce, da mnogo/malo gestikulira… I recimo da ona, eto, stvarno ispunjava te uslove, cak i te finese, eto. Ali, sta se desava sa cinjenicom da ti tada kao prvi put to takvo (kao sasvim idealno) ljudsko bice dotices i da prosto ne mozes da znas koje propuste u svojoj idealizaciji si napravio, koje od vasih mana ce se „sudarati“ i sl.?
Drugog primera radi, recimo da ste oboje gladni slobode i da se tebi bas cinilo da ces najdivnije moci da funkiconises i da se razumes sa covekom koji zna kako je uvek pomalo zedneti za tim da si sam i slobodan. A sta ako, u tom slucaju, oboje povremeno odlutate do Nekih Drugih? Ili ako oboje pocnete da zivite u stalnom grcu da ce ovaj drugi pozeleti da ode?
To sad kao mozda zvuci nekul, pesimisticno i svakakvo, ali idealizacije i ideali se ne bi zvali tim imenima da u njima ne postoji i jedno odsustvo razuma, a sa odsustvom razuma desavaju se i raznorazni propusti. (Daleko od toga da sa razumom samim i suvim nema jos vise propusta, zapravo.)
Ideale odjebati, jebi ga. I nije da je jednostavno.
…kad si mi daleko
Ovde sad ima onih koji bi se slozili i onih koji nimalo ne bi. “Daleko od ociju – daleko od srca”, reci ce ovi drugi i bice u pravu, prilicno. Pa ipak, ima i onih koji vole da ceznu, pa im se daljina finom cini.
Ja sam, recimo, od ovih prvih. Ne bas zbog ceznje same. Ceznja tu dodje kao fina, ali na poslednjem je mestu.
Meni se, u tom slucaju, dopada to sto je neko istovremeno blizu i daleko. Kao: ja mogu da mislim na tebe, da te imam tu za svaki dan – u telefonu, u glavi, na internetu, na blogu, na ovome i onome, ali, sa druge strane – ja gomilu dana mogu da nastavim da provodim posvecena stvarima koje inace volim, okrenuta starim navikama, pa ti neces sedeti 24/7 u mom stanu, pa cu se ja skoro svakodnevno vidjati sa svojim prijateljima, pa neces stici da me ugusis u roku od brzo i najbrze, pa cu stici cak i da te se pozelim, bas jako, i onda kada te vidim na ta dva, tri, ili na tih deset dana, cinices mi se i mnogo divnijim nego sto jesi, moguce (idealizacija, idealizacija, divna idealizacija)…
Mislim, ja stvarno ne mislim da je ovo bozanstven jedan slucaj, ali mislim da i u svemu tome ima mnogo od lepog.
Nelepota je ovde, rekla bih, izvesna:
Covek se umori od daljine i nedostajanja, covek bude ljubomoran na tu poluprisutnost u necijim danima, covek ima vise vremena da primecuje i druge ljude i da se sa njima bavi muvanjima, ljubljenjima, koitusima…
Ja, koja ceznju pomalo volim, ne mogu se setiti drugih stvari koje bi ovde bile lose, no istina je, velika jedna, da je vec i ova prva stvar sama po sebi cesto dovoljna.
…mi se cini da ti trebam
Ima nesto u ovome. Bas kao – nestonesto.
Muskarci, recimo, vole da se osecaju kao neko ko prosto seje osecaj sigurnosti, neko ko ce nekoj maloj i nezasticenoj zeni predstavljati oslonac, zastitu, i ovo i ono.
Zene, s druge strane, vole kada majcinski o nekome brinu, cesto i kada mogu nekoga iznutra kao da “poprave” (naravno da to nije nesto sto se bas stvarno i desava, no ‘ajde).
To je sad prilicno grubo receno, ali cinjenica je da u nama neretko leze poneki od tih momenata prosto utemeljenih u nasu polnu prirodu.
Ako covek oseca da je drugom coveku kao basbas potreban, a posebno ako pri tom ima problem sa samopouzdanjem, svest o tome da ga neko treba na njega ce bezmalo delovati poput afrodizijaka.
…mi kao ne das da do tebe dodjem
Ova kategorija bi mogla biti slicna ponekima od onih u kojima se komponenta izazova pominje. I nije da ju je nesto posebno potrebno objasnjavati. Tek, cesto je fino kada ne dobijemo sve kao na posluzavniku. Ja nisam od onih koji misle da sa… ne znam… seksovima, pozivima, i svacim tako treba cekati toliko – i – toliko, ali prosto ne mislim da uvek treba igrati krajnje otvorenih karata. Uostalom, ako pokusas da sve svoje odmah pred nekoga izbacis, nuzno ces delovati pomalo smesno, jer na taj nacin ni sama komunikacija ne moze da lici na prirodnu. A i, kada je necija priroda sama po sebi dovoljno bogata, sve ono sto u njoj postoji nije nesto sto ces moci da vidis za dan ili dva. Treba vremena da stvari isplivaju. I jos je lepse kada iz dana u dan saznajes sve kao nesto novo i novo, i cini ti se da nema kraja. Meni je lepo.
I raznih valjda jos pogresnih i nepogresnih razloga ima za “voleti” i voleti nekog.
(…volis slatkastu poeziju
…si bogat
…me lepo gledas
…poznajes “glavonje”
…te zeli celo moje drustvo
…licis na devojku/tipa iz mog omiljenog pornica
…ides u teretanu
…te voli moja porodica)
Objasnjavam “volim” rec iz naslova tek na kraju teksta i nadam se da nije shvacena u grubom i ozbiljnom kontekstu:
Ne volim te zato sto mi ne das da do tebe dodjem. Ne volim te zato sto me zasmejavas. Ne volim te zato sto je leto i more zato sto je. Volim te zbog tebe + zbog toga svega, na prmer.
Pa, ipak, u sustini se cesto zaljubljujemo zbog nekih kao malih i najmanjih stvari: zbog slicnih/razlicitih interesovanja, zbog dobrog seska, zbog slicnih snova, zbog nacina na koji nas neko gleda i vidi, zbog osecaja sigurnosti, zbog osecaja opustenosti…
I nemam ja nista protiv toga sto jedan covek drugog kao voli, recimo, zbog novaca, a drugi prvog zbog toga sto lici na trofej. Nemam problem ni sa tim sto se zaljubljujem u svoje ideale. Imam problem ako ne shvatim gde problem lezi.
Otuda i ova kategorizacija, valjda…
(To myself:
Jos vise te volim kad zanesena pises blogove u kojima glumis racionalnost.)
PS
Ljubazno zahvaljujem Miodragu i Kosti na predlozeToj temi & usput lovljenoj inspiraciji. :) :) :*
Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s