Oh, Dijana, opet upadaš u sranje!

Уобичајен
(„…U tekstu je dozvoljeno da imate jedan, najvise dva fokusa!…“
A ja bih ovoga puta stvarno tesko mogla izbeci kacenje za jedan slatkasti fokus koji nikako ne treba da bude fokus ovog teksta, vec koji je, vrlo jednostavno, fokus svega sto se desava u meni u poslednjim danima. Pa iz tog razloga, da ne izgubim nit…

Fokusi:
Fokus br. 1. -> Ne mogu da pisem.
Fokud br. 2. -> X je kriv.


& that’s it…)
…I tako sam ja posle ko zna koliko vremena odlucila da je vreme da pokusam da napisem nesto u duhu ostalih postova na ovom blogu, i sve kao fino iskopala razne domisljenje i nedomisljene stvari, i onda sela pred ovaj komad beline i – nista. Praznina. Tupost vise…
Sklona da uvek i trazim krivca (izvan sebe, razume se) naravno da sam ga i ovog puta potrazila. I nasla. Vrlo uspesno, vrlo jednostavno nasla! Cak divnog jednog…
Nego, da ne budem pateticna pre no sto bas budem morala…
Zasto moje pisanje ne zivi onda kada ja bas jako zivim?!
Ne tako davno, dok sam pisala nesto sto bi trebalo da lici na dnevnik, a sto je zapravo bio tek moj pokusaj da sebi samoj svoje ludilo objasnim (i pre svega opravdam) napisala sam i nesto poput:
Y je cinio da dnevnik zivi jer pored njega ja nisam zivela. U stalnom ocijukanju sa smrcu, beskrajno sam se plasila prolaznosti i zelela da je zabelezim u svakom njenom pokretu. 
Sa X-om dnevnik ne zivi jer je on sam – zivot. Sa X-om ponekad zivi poezija. I to je magija. Dupli zivot!
I onda, tako, stignem do necega sto u sebi ima komad smisla. Stignem, ujedno, i do potencijalnog odgovora na pitanje – zasto su mi se dopadali ljudi koji su se vise dopadali mom pisanju nego mojoj unutrasnjosti?
Kao sto jedan cika kaze da srecni ne razmisljaju o sreci jer je to posao za nesrecne, tako i ja vec duboko verujem da je istinski tesko da covek zapise fantastican komad stvarnosti onda kada kroz fantasticnu srecu plovi jer taman kada pozeli da je u njenom hodu ulovi i zapise – desi se da naidje drugi fantasticni trenutak koji mora odziveti, a da bi ga odziveo mora i da se odrzi izuzetno budim, da ostane u apsolutnoj realnosti (ako smo ikada u takvoj) i onda… nista. Odsustvo reci. Stvaranja. Cega god.
Naravno da je to sve vise divno nego nedivno, ali jasno je i da ja (kao cestit pripadnik ljudskog roda) imam razoruzavajucu kolicinu sebicnosti u sebi, te da volim da verujem (vise da budem sigurna!) da mi sve pripada. (I onda mi, naravno, bude pomalo cudno kada se desi ovaj trenutak u kom uvidim da bas ne mogu – sve i uvek…)
Kada sam pisala o Kategorije ludaka (i onih Carobnih) na koje nailazim  zakasnelo sam shvatila da sam prilicno valjano kategorisala vecinu ljudi na koje sam nailazila, a danas mi se cini i da bih, kroz te kategorije se krecuci, mogla da “oznacim” one uz koje, eto, to pisanje moze da zivi, od pocetka do kraja.
Uz Voljive ne moze. Uz To – Je – Bila – Losa – Veza tesko da moze. Uz Nekategorisane – gotovo apsolutno ne moze. Uz ostale, jasno, moze jer ostali sa sobom donose izvesne, manje ili vece, problem, a pisanje, tetoseno kojekakvim problemima, nuzno burno zivi.
Elem, taj eto kao bas divni X, svakako jeste medju Nekategorisanima. (Istina je da ga pomalo ima “provucenog” kroz poneke od kategorija, no njega se svakako ne bih usudila kategorisati, svesna da bih na taj nacin nuzno izostavila mnogo od carobnog sto u njemu postoji.)
Ali, evo:
O cemu covek ima da pise onda kada ima one s kojima je sreca i nije sreca vec jedna uzasno komplikovana melodija u kojoj lepota i ne moze biti olicena u svojoj razoruzavajucoj jednostavnosti?
Covek moze da pise o:
Razoruzavajucem/uzasnom seksu (svestan da Neko nece naici na Te I Te redove i osetiti se “prozvanim”)
Idiotskom sklopu licnosti ( – II – )
Problematicnim momentima koji su i vise no postojani
Svadjama
Zaljubljenostima koje su – opasnost
Opasnostima koje su – zaljubljenost
Potencijalnim prevarama
Sitnim i krupnim lazima
“Kako da pobegnem”
“Da li ce da pobegne”
“Sta mu je ono znacilo”
“Sta je time mislio”
Spisak stvari o kojima covek u tom slucaju moze da pise gotovo da nema kraja.
ALI
O cemu covek ima da pise kada ima coveka s kojim su stvari bas onakve kakve treba da budu?
Covek moze da pise o:
Sreci
Zaljubljenosti
Ljubavi
Razoruzavajucem seksu
Problemima koji ubrzo prestanu biti problem jer se desi da je, eto, covek dovoljno divan pa se i kao neki problemi dovoljno brzo mogu resiti, a kada se pomenuti vec brzo rese – o njima bas i ne vredi zakasnelo pisati
Zivotnim odlukama
ALI
sreci pretezno ne pisem, jer je to posao za nesrecne, pa je zapisem u nekom od njenih talasa i to mi se cini dovoljnim, jer je prilicno apsurdno ponavljati ono vec bezbroj puta receno.
zaljubljenosti i ljubavi vrlo rado pisem, ali ukoliko uz njih ne dolazi neka velika i najveca opasnost – u meni postoji ogromna sklonost ka patetici te rizikujem da sve ono sto kao divno zapisem lici na jedno veliko, najvece govno. (X kada mu prosledim nesto kao slatkasto verovatno pomisli da to lici na lepo. I ja pomislim da to lici na lepo. Oboje pomislimo da to lici na lepo. Nama. Ne ostatku univerzuma. Ili odvec tinejdz ostatku univerzuma za koji bas i nemam ambicije da pisem. Sta god. Gde god.)
razoruzavajucem seksu vise volim da pisem onda kada se samo o njemu radi i kada isti stoji odvojen od ovih reci na Z i LJ. (Uostalom, kada njemu pisem dok stoji uz ove reci na Z i LJ – ponovo se kroz sve to uspe provuci komad patetike (ili bar slatkastosti izvesne) onda i ta prica o razoruzavajucem seksu vise lici na pricu o nekom razoruzavajucem voljenju, a ja, kada bih citala nesto odvec seksualno, onda bih i zelela da citam nesto zaista takvo, a ne bljutavo, bozemoj.)
zivotnim odlukama bi bilo bezumno pisati ovako javno. (Uostalom, u poslednjih godinu dana, kakve su moje zivotne odluke?! Zavrsiti fakultet? Pojesti nesto slatko? Imati seks? Zaljubiti se? Napisati nesto? Izvrsiti veliku/malu nuzdu? …)
Pisanje mi, generalno, vise no ista, pomaze da kao razbistrim stvari, da Ovo i Ono domislim. A kada stvarnost funkcionise onako kako uglavnom ne funkcionise i kada stvari bivaju, eto, bas lepe i najlepse, onda tesko i da potreba za kojekakvim racionalizacijama moze da se rodi. (Izuzimam ovde racionalizacije tipa: „Oh, Dijana, opet upadas u sranje, opet ne vladas sobom, opet si kiksnula s emocijama, opet si otisla u emocionalnu kurcinu, oh oh, oh!“ S tim zavrsim u prvih mesec dana, recimo. Ne bas sasvim, naravno. Ali „saberem“ se, manje – vise.)
…I onda covek stigne do praznine na ovom mestu. Fantasicne jedne. Fantasticne jedne – upravo zbog toga sto je onda posledica jedne beskrajne unutrasnje punoce, onoga na sta je Andric potencijalno mislio kada je rekao:
“Ne mora covek bas svakog dana da kaze nesto: pa cak ni samom sebi. A onaj ko bi, posle godina, listao ovaj kalendar, ne treba da misli da su dani sa belih i neispisanih stranica bili prazni. Mozda je obrnuto tacno. Mozda su nase bujne misli tih dana bile takve da se recima nisu dale izraziti niti slovima zabeleziti, ili takve da nisu imale ni potrebu za tim. Pa onda, neka govore beline!”

I nemam ja nista protiv govorenja belina. Jeste da je to pomalo u neskladu sa mojom stalnom potrebom da govorim, ali, s druge strane, postoji, eto, taj X na jednom mestu na kom do njega stizu gomile i gomile mojih reci, a kad moja misao ima sagovornika, kada ima mesto na koje stize, za koje se kaci i na kom biva optocena razumevanjem – onda vec tesko da o belinama i mogu govoriti. Punoca je to. Ne bas bela. Onakva, izmedju ona dva fokusa kao zagubljena…
Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s