Haljina i srce

Уобичајен

Ne diram u tuđe rane.
I mojih mi je dosta.
Pažljivo prebiram po tuđoj unutrašnjosti
da kasnije ne bih morala da skupljam rasuto.
Plašim se raskrvavljenog.
Plašim se načetog, zagriženog, sluzavog.
Znam da bih, nesmotrena,
so na ranu smestila.
Neću da bolim.
Za to celu svoju prljavu utrobu imam.

Pažljiva sam sa Tuđim
onako kako nisam sa Svojim.
A Tuđe više i ne otimam.
Ne zanimaju me Izdeljeni,
od tuđeg mirisa smrdljivi,
od tuđih ruku raščupani.
I sa sebe Tuđe sklanjam.
Poravnavam nabore.
Prekrivam tinejdžerske šljivice.
Držim skupljene butine.

Dok konačno pred nekim svojim stojim,
ja faustovski prodanu dušu
tražim natrag.
Sva kao čista.
Sva kao ponovo rođena.

Otkopčavam sitne dugmiće na haljini.
Krvavo, živo, snažno pulsirajuće
srce za trenutak ispada i vrišti:

Voli me!

Dijana Knežević

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s