Kad se Neko oglasi

Уобичајен

(Čula sam priču pre nekoliko dana. Nije ni priča, valjda. Samo sam neki gotovo dečije romantičan prizor pred očima imala slušajuci deo, zapravo skoro pa posve smešnog, izlaganja…) 

Bilo je oko pet sati izjutra. N. je sedela, zatrpana papirima, zavrsenim i nezavršenim obavezama, paleći cigaretu za cigaretom, po treći put prosipajuci do vrha punu pepeljaru. Povremeno bi bacila pogled na telefon bačen na drugi krevet, besno ga posmatrala par trenutaka, pa zabadala nos u papire pred sobom, sve nameštajući naočare, kao ozbiljna i posve predana poslu.
I onda je stalo da sviće, i sviće, i sviće i nije bilo kraja tom dosadnom svitanju i ona je već postala sva nešto kenjkava i htela je da dohvati prokleti telefon i napiše nekoliko reči tom nekom čoveku koji ne da joj da mirno radi.
– Ali ja sam to uvek mogla, znaš… Da tako, kad nesto, bilo šta, mi nedostaje, da samo lepo predam se obavezama, da skroz pustim da me pojedu, i da onda prosto ne mislim na bilo šta sto moglo bi da nedostaje. Mislim, nije da je baš tako… Povremeno se setim i to, ali ti trenuci budu stvarno krakti.
I onda je, kaže, taman odlučila da će, evo, baš posle ove, šezdesete po redu, cigareta da ustane, dohvati prokleti telefon i napiše tu prokletu poruku. I onda, taman kad je krenula da izmešta papire, sa svog krila na sto, sa stolice na pod, sa poda na drugu gomilu i sve tako redom, telefon se oglasio.
– Mislim, ja sam se odsekla!
I rasula je, kaže, tu tonu prokletih papira i dohvatila prokleti telefon.
– I znaš šta je pisalo u poruci? Znaš li šta je jebeno pisalo u poruci?
– Šta?
– “Lepa si.” Eto, zbog toga sam ja jebeno drhtala tuda, bacala papire i pizdela na univerzum.
Smejala sam se slušajući je.
Odgovorila je, kaže, nešto podjednako glupavo i blesavo i onda ju je taj čovek (kog je, inače, kao već mesecima pomalo volela) nazvao i rekao da doći će, za toliko – i – toliko, i onda je konačno sasvim izvukla nos iz tih papira u koje ga je ubacila.
– Rekla sam sebi, znaš: ko ga jebe, mogu valjda i ja da osećam nekada.
Kaže da je posle toga odlucila da ne spava i da se setila da mora da obrije noge i sve to što već sleduje.
– Mada, znaš, možda je trebalo da uhvatim par sati sna. Bre, bila sam užasno umorna već posle trećeg seksa!

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s