U sedlu

Уобичајен

Ležala je u kadi uredno brijući duge, vitke noge. Iz leve noge, tu kod zgloba, blizu stopala, krv je za trenutak potekla, pa ju je ona brzo potopila, posmatrajući kako se crvena boja meša sa vodom. Očaravajuće!
Zapalila je cigaretu, blago se gušeći u dimu.
Mama joj je fino govorila:
– Ne valjda pušiti u kupatilu, posebno dok se kupaš… dok je voda vrela, a pore raširene.
Šta ona zna? Valja pušiti svuda. Svuda!
Još par trenutaka je sedela, čekajući da krv prestane da teče, i potom napustila zadimljenu i zagušljivu prostoriju. Mrzela je stan u kom je živela. Da je bar mogla da bude normalan primerak ženskog roda i da želi da nađe nekog čoveka iz kog će podlo izvući i pare i dušu, da je bar mogla bilo šta poput toga…
– Dolaziš?
Oh, On…!
Obitavao je u njenom stanu. Četvrti dan zaredom. Već joj je pomalo bilo muka i od njega i od njegovog mirisa, i ukusa, od svega njegovog. Svoje ljude nije videla decenijama. Ili uopšte i nije imala svoje ljude?
– Da, evo me…
Gnušala se njegove potrebe da u svakom trenutku bude sa njom. Donosio je tu lepu muziku i, povremeno, lepotu svoga uda. Povoremeno – govorila je upravo zbog toga što je retko uspevao da je uzme onako kako je želela. Evidentno, u njemu je bilo nedovoljno vatre. No neke zime su kucale na vrata i njoj se nije mislilo. Bilo je jednostavnije nasloniti glavu na nečije rame, pa i ako nije tako totalno lepo, pa i ako samo blagi mir donosi… Neka…

U dnevnoj sobi, diskretno mu okrećući leđa, puderom je temeljno prekrila nekoliko modrica, onih besmislenih tinejdžerskih šljivica, koje je jedan fantastičan čovek pre par večeri ostavio na njenom vratu i ramenima.
Okrenula se ka njemu. Pogledala ga najenvinijim pogledom.
– Dođi. – pozvao ju je.
Došla je. Zajašila. Ovoga puta, sedlo je bilo sjajno.
Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s