Monthly Archives: децембар 2011

Mračni šarmer: Leonard Cohen

Уобичајен

“I did my best,
it wasn’t much,
I couldn’t feel
so I tried to touch.”

Kada muziku ovog kanadskog kantautora i književnika pustite ženama – one će se, na prvu loptu, mahom oduševiti njegovim dubokim, hrapavim glasom, dirljivim melodijama i tekstovima nabijenim emocijama. Kada ga pustite muškarcima, u zavisnosti od nivoa senzitivnosti, moglo bi se desiti isto. Ipak, svako dublje upuštanje u preslušavanje Koenovih albuma dovodi do susreta sa veličinom često posve mračne emocije, fantastične muzike, genijalnim oscilacijama u boji i dubini njegovog glasa i celokupnim šarmom ovog sedamdesetsedmogodišnjeg pevača koji se u svojoj muzici kretao od folk roka do džeza, a poslednjih nedelja očekuje se njegov novi album.

Lionard Koen (Leonard Cohen) je prvu knjigu poezije (“Let us compare mythologies”) objavio sa 22 godine, a prvim albumom (“Songs of Leonard Cohen”) iz davne 1967. godine osvojio je Evropu, iako je muzikom počeo da se bavi kako bi došao do novca i nastavio sa svojom prvim ljubavlju – pisanjem. Ove dve umetnosti nisu patile jedna zarad druge, te je Koen u poslednjih 30 godina objavio dva romana, 11 studijskih albuma i 8 knjiga poezije.

Na drugom albumu, Koen obogaćuje svoju muziku ženskim pratećim vokalima, savršeno uklopivima u njegov glas koji je, s godinama, postajao sve dublji, gorči i sporiji, da bi naposletku prešao u gotovo šapčući bas. U svojim tesktovima, on je usmeren na individuu i u tim okvirima – na religiju, seks, ljubav, greh i generalnu kompleksnost ljudske unutrašnjost. Mračna dubina njegovih tekstova, posebno se oseti na drugom albumu(“Songs from a room”) gde je u pesmi“Bird on a wire” magično oslikao neutaživu glad za svojom ličnom, unutrašnom slobodom.

Posle kultne “Famous blue raincoat”, izdaje album “Various positions” gde otpočinje saradnju sa svojom kasnijom ljubavnicom Andžani Tomas (Anjani Thomas) i oduševljava javnost nekim od danas najvećih hitova: romantičnom “Dance me to the end of love”, bolnom, životnom, gorkom i oslobađajućom “Hallelujah” i melanholičnom “If it be your will”.

Godine 1993. Koen se povlači iz javnog života i odlazi u zenbudistički samostan kako bi izašao na kraj sa dugogodišnjom depresijom, koja ga je u godinama dovela i do eksperimentisanja drogom. Iz samostana je izašao sa oko dvesta pedeset novih pesama i mnoštvom stihova. Na narednom albumu (“Ten new songs”), snimljenom uz asistenciju i produkciju njegove dugogodišnje saradnice – Šeron Robinson (Sharon Robinson) – Koen, lišen depresije, biva vedriji i romantičniji i oduševljava pesmama poput “A thousand kisses deep” i”In my secret life” od kojih je svaka, sama za sebe, pravo umetničko blago.

“Nikad ne govorim o svojim ljubavnicama i svojim krojačima”

Ovu rečenicu izrekao je svojevremeno, u svom uvek blago sarkastičnom stilu, dodajući kako je o ljubavima već sve rekao u pesmama i romanima. Tako se zapravo i ne zna da li je uopšte bio u braku sa umetnicom Suzan Elrod (Suzanne Elrod), majkom njegovo dvoje dece, niti da li je imao romantičnu vezu sa, tada udatom, Suzan Verdal (Suzanne Verdal), plesačicom opevanom u pesmi “Suzanne”.

Kako o ljubavima ovog razbarušenog šarmera možemo samo na osnovu pesama nagađati, stižemo do “Chelsea hotel No 2″ i Dženis Džoplin (Janis Joplin) u njoj opevane:

“…You were talking so brave and so sweet,
giving me head on the unmade bed,
while the limousines wait in the street.”

Upravo taj stih je, kako i sam kaže, jedini u kom smatra da je ono što je rekao izašlo izvan granica njegovog džentlmenstva.

Pa ipak, u dirljivoj “So long Marianne” koja govori o završetku njegove ljubavi sa Norvežankom Marianom Ilen (Marianne Ihlen), srećemo posve drugačiju emociju:

“For now I need your hidden love.
I’m cold as a new razor blade.
You left when I told you I was curious;
Did I ever say that I was brave?”

Ovo je ujedno i veza iz koje je Koen crpeo ogromnu inspiraciju. Po rečima njegovog biografa, Mariana je “unela red i podsticala njegovu kreativnost” i oslobodila njegovu “potisnutu želju za sigurnošću i domom.”

Ovaj neverovatan umetnik je kao šesnaestogodisnjak, za razlog svog pisanja poezije naveo svoju opsednutost ženama, a kada se proslavio, opsednutost je – po svemu sudeći – bila uzajamna, pa je u počecima muzičke karijere bio besramno direktan u odnosu sa njima. Novinarkama je govorio da se svuku ili barem ogole grudi tokom intervjua, a jedan od njegovih albuma nosi simboličan naziv Death of a ladies’ man“.

Čini se da njegov šarm, iako “pitomiji”, ni danas nije izbledeo. Glas mu je još dublji, nastup uverljiviji, a sa svojom trenutnom partnerkom Andžani još jednom je potvrdio svoje umetničko umeće kroz saradnju na njenom albumu”Blue alert” na kom je napisao sve stihove, a Andžani peva uz povremeni, jedva čujan, Koenov šapat.

Ono što čini da njegova muzika snažno živi među svim generacijama, zasigurno jeste u tekstovima magično izražena dubina njegovih emocija, sa upadljivom notom ličnog.

Osim toga, kada sa sedamdeset godina možeš da otpevaš “I’m your man” – sa fantastičnom dozom zrelog, bogatog šarma, onda to zaista liči na potvrdu svega opevanog.

Dijana Knežević

Advertisements

Knjige koje moraš pročitati 3. deo

Уобичајен

“Vaginini monolozi” – Eva Ensler (Eve Ensler)

Jednako tužna i vesela ispovest o ženskoj sekusalnosti. Knjiga nastala iz intervjua sa oko dvesta žena iz različitih socijalnih krugova, koje govore o svojim emocionalno–sekusalnim iskustvima, plodnosti, silovanjima, lezbijskim iskustvima itd. Vagina je ovde prikazana kao izvor radosti, zadovoljstva i života, ali i bola, nasilja i postiskivanja.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što se stidiš da izgovoriš reč “vagina”. Zato što se ne stidiš i želiš da je što češće izgovaraš. Zato što se stidiš svoje vagine. Zato što ne razumes vagine. Zato što volišvaginu. Zato što je ovo podjednako sjajno štivo i za one koji se plaše svoje seksualnosti i za one koji u njoj bogato uživaju.

“Nepodnošljiva lakoća postojanja” – Milan Kundera (Milan Kundera)

Kunderina najpoznatija knjiga. Prikazuje život intelektualca i umetnika u Češkom društvu, sa ljubavnom tematikom, što i dalje ne čini ovaj roman ljubavnom pričom, već pre pričom o ljubavi, kroz koju se protežu teme slobode, seksualnosti i moralnosti. Sa jedne strane su Tomaš i njegova ljubavnica, umetnica Sabina – kao inkarnacija lakoće i težnje za slobodom, a sa druge Tomaševa žena Tereza i Sabinin ljubavnik koji oslikavaju moralne principe.

Zašto je moraš pročitati?

Zbog Kunderinog genijalnog stila. Zato što se nalaziš u lošoj ljubavnoj vezi. Zasto što si pogledao istoimeni Kaufmanov film i dopao ti se. Zato što si u neprekidnoj žudnji za slobodom ili pak za zarobljenošću – u nekome. Zato što su teme o kojima Kundera ovde govori (sloboda, smrt, ljubav, ratovi) večite teme.

“Arijel” – Silvija Plat (Sylvia Plath)

Jedna od najpoznatijih zbirki pesama ove američke spisateljice nastala je nekoliko meseci pre nego što je oduzela sebi život. Silvija je alfa i omega kada se radi o proučavanju ženskog pisma. Njen bogat, pomalo haotičan, strastven stil istovremeno zastrašuje i oduševljava, a njene pesme daju prikaz neprekidne priče o smrti, strasti, usamljenosti, razumevanju, sebičnosti i bolu.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što, bez obzira na upadljivo žensko pismo, ona ne piše isključivo ženski, niti se obraća isključivo ženskom delu čitalačke publike. Zato što je Silvija znala da “svaka žena obožava fašistu”. Zato što si dosadan čovek koji čeprka po tuđim, interesantnim biografijama. Zato što, u tom slučaju, ova zbirka daje više od autobiografije.

“Pripovetke” – Franc Kafka (Franz Kafka)

O knjizi:

Zbirka priča ovog, po rečima Albera Kamija, najboljeg pisca moderne književnosti, sadrži sve ono što bi se moglo nazvati egzistencijalističkom esencijom pisane reči. Pripovetke poput “Presuda”, “Preobražaj” i mnogih drugih, kroz genijalno izvedenu alegoriju prikazuju dubinu pisca i ostavljaju bez daha.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što svaka od priča, iako pisana suvim i preciznim stilom, jeste lirična celina koja tera na razmišljanje. Zato što, dok budeš čitao, Kafku nećes ni primetiti. Zato što je uspeo ono što mnogi pisci bezuspešno pokušavaju: da te, dok ga čitaš, ostave zagledanog u sebe samog.

“Una” – Momo Kapor

O knjizi:

Još jedna tabu – priča. Priča o ljubavi između nemirne, putene mlade studentkinje Une i oženjenog, sredovečnog profesora – Babića. Priča o izdaji te ljubavi. Kaporov jednostavan, pitak stil vodi čitaoca kroz priču, ovoga puta, prožetu fantastično erotičnim detaljima.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što je Kapor bio šmeker. Zato što je Una zavodljiva i želećeš da je oživiš. Zato što je uzbuđujuće profesorovo i Unino skrivanje u “zen sobi“, po hotelima, u tišini i strasti. Zato što u istoimenom filmu Šerbedžija glumi profesora, a Sonja Savić – Unu. Zato što znaš koliko oni umeju biti neverovatni.

“Majstor i Margarita” – Mihail Bulgakov (Mikhail Bulgakov)

O knjizi:

Ovaj više puta cenzurisan roman, struktuiran kao roman u romanu, predstavlja psihološku, sociološku, fantastičnu satiričnu ljubavnu priču koja govori o sudbini čoveka u totalitarnim režimima. Dokazivanje kako Isus nikada nije ni postojao, Noć punog meseca (poznata i iz “Fausta“), priča o ideologijama, dolazak Satane u Mosvku i ljubavna priča koja sve to prožima – samo su neke od tematskih celina koje ćeš sresti u ovom delu.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što si negde pročitao da recenzurisano znači “obavezno interesantno”. Zato što ne veruješ u Isusa. Zato što veruješ u Satanu. Zato što voliš Rusiju. Zato što je Bulgakov sjajan pisac koji uspeva da ostvari sintezu ogromnih, životnih tematika, ljubavi i fantastike.

Knjige koje moraš pročitati 1. deo

Knjige koje moraš pročitati 2. deo

Dijana Knežević

Iz dnevnika

Уобичајен

Tvoja snaga me preplavljuje.

Samo otvorim oči, samo se usput naslonim na tebe i svu me obuzme sirova, muška snaga što u tebi ključa. Ti nisi muškarac, ti si mužjak. I moj si čovek. I ja… ja nisam žena. Ja sam ženka. Podatna, topla, što širi raskošne butine, bokovima te u sebe poziva. Ja grejem postelju ratniku. Ja sam mu odmor. I šapućem ljubav onda kada vrati se u dom. Moja utroba je tvoj dom. Moje celo biće je tvoj dom. Ti ga preplavljuješ, a ono ni tada ne biva tobom sputano, već k’o voda zemlji dolaziš mi i samo se sve potpunije svoja iz tebe rađam.

Tako je lepo biti te pun onda kada svojom snagom moju snagu ne sputavaš, kada moja snaga pored tvoje može nesputano da se raspline, a da i dalje osećam da si jači. Meni trebaš jači. Kad moram da budem jača, ja svoju snagu u sebe zaključavam i onda me iznutra degradira. To je ružno i ne volim kada se desi.

A sa tobom rastem. Svaki put kada te tu ima – sve moje se uz sve tvoje uvećava. To je skoro pa neverovatno i pravi dar prirode i života. K’o da mogu da vidim, k’o da nekom drugom dešava se, taj veličanstveni trenutak u kom moje ja i tvoje ja tako skladno jedno uz drugo postoje.

Ti si voda ovoj zemlji koja jesam.

A ja te volim. I to je stvarno.

Dijana Knežević

Novogodišnja lista želja

Уобичајен

Ako nešto ‘oćeš da mi pokloniš – slobodno, poklon uvek može!

Ja stvarno nisam luda  za tradicijom, za žurkama, za ovim i onim, ali ti kao veliki datumi i ti veliki i mali pokloni u njima… ne znam, ja njih stvarno volim. I nije da sam sebična. Volim i ja da poklanjam. Samo, ovoga puta mi se nešto hoće da sam razmažena i mala i da posle toliko – i – toliko vremena jednu lepu listu želja sastavim.

To – do liste ne volim. Jok. Ali želja uvek imam.

Evo, za ovu Novu godinu bih htela bar polugodišnju pretplatu na NIN. Treba mi i stvarno nemam tih 1oo+ dinara nedeljno, iako je to jedna  i po kutija mojih cigara manje. Ne mogu da se odričem. Bilo čega. Neću.

Htela bih i jedan zagrljaj. To je mala želja. Ali ja bih htela jedan stvarno veliki i jak zagrljaj. Ono, da mi se skoro polomi telo. Eto tako jak. I da dugo traje.

Cigare uvek mogu. Šteka. Kutija. Jedna cigara, lepo, mašnicom uvezana. Kako god.

Važno mi je, stvarno, ako ćeš mi već poklanjati nešto opipljivo, da bude upakovano. Ne kao govno na astalu. Ali govno na astalu sa mašnicom već može. To liči na poklonjeno s pažnjom. To volim.

Može za Novu godinu i jedan osmeh. Onaj, uz pogled ispod obrva. Tako neki. Šmekerski. O Džejmsdinovskom ili Marlonbrandovskom da ne pričam.

Može i neka lepa pesma. Malo setna, šta znam, ja to tako volim. Da ima neku laganu melodiju. I lep glas da je peva. Ženski, recimo. Ili može i muski. Hrapav. Samo bez Koena. Dosta je bilo Koena i plavih raincoat-ova i knjige čežnje i svega.

Kad smo kod muzike, sve džez – lepo može. U stvari, sve džez je uvek bar malo lepo. Kad je džez – tužno meni to bude još više lepo. Zato može neka Četbejkerovska. Ono, da rasplače.

I seks jedan može. Ili više njih. Bolje više njih. Ne lep i ne setan i ne lagan. Jedan stvarno dobar seks može. Onako, da me sve boli. Da bude ružnih a lepih reči i tih stvari. To može. To u stvari mora. Neću da slavim Novu godinu bez toga. Ni da želim. Bilo šta da želim.

Može pismo. Pravo. Sa markicom, rukom napisano. Ne mora u njemu da piše ništa posebno. Posebno ne ljubavno. Može da piše samo “Ćao. Budi dobro. Ja sam pijan.” Ja ću biti srećna. I pijana. To može. To je novogodišnje.

Bilo šta sa mirisom vanile dolazi u obzir. Kupke, parfemi, šunka. Sve.

Minđuše – baš razne mogu i trebaju. Uopšte, sve neke ručno rađene stvari mogu. Baš sve. I ako ima jedna kutija, ručno spravljena, a u njoj – ništa, meni će ona biti baš draga.

Ali nije da bih se bunila i kod nekog skupog poklona. Štikli ima lepih, ali ih ja baš i ne volim. Čizme već mogu. Obavezno kožne. Lakovi za nokte – svih boja. Karmini mi ne trebaju. Donji veš, podvezice, samodržeće čarape, svilenkaste spavaćice, topli džemperi – sve to može, sve to hoću.

Meni je lako pokloniti. I kad je skupo i kad je jefitino. Ja sve pomalo volim. I ono što mi ne treba mogu da volim, jebiga. Zato, kažem, mogu i štikle. I karmini. Da crtam po ogledalima. Ja ne znam da crtam, ali volim. I satovi mi ne trebaju (njih u stvari ne volim), ali mogu. Ukrašavaću ih glinom i vaditi im baterije. Ili može sat bez baterije. Bez kazaljki ne može. Njih ima lepih, onih finih, divne izrade.

Može neki dobar fotoaparat. Ili kamera. (samobahato, samobahato)

Može i rušenje i dizanje sistema. Kompjuter će da mi umre pre nego što stignem da izmontiram sve što želim da izmontiram. Ako mi to neko ne pokloni – to ću morati da smestim na to – do listu, a ja ne volim to – do liste.

Može, evo, pranje suđa. Još bolje – usisavanje. Usisavanje kompltnog stana bi bio baš jedan lep poklon. Ubijanje paukova i skidanje paučine isto. Treba mi i novi sunđer. I litre tečnosti za suđe. Sunđer mi se gadi i onda stavim previše te tečnosti i onda ona brzo nestane. Htela bih da neko na to misli.

Knjige nisam pomenula, ali knjige uvek mogu. Od Kundere bilo šta. Od Bukovskog – pesme. One mi fale u kolekciji. Bilo šta iz Erotikon kolekcije. (One su jeftine, ima ih po uličnim rasprodajama često. Ali ja ovde ne vidim dosta uličnih rasprodaja.) Dnevnik Anais Nin isto može. Čitala sam ga, ali ga nemam, a ‘oću da ga imam.

Tabakera bi isto bila kul. Neka fina, ženska, za slims cigare, jebiga.

Kućicu za brarbkike ‘oću od kad sam bila mala. Videla sam jednom jednu jako lepu u Mađarskoj. Divno veliku! Za sve barbike koje sam tada imala (42 prave i 30 plastičnih). Samo da znaš, to je jedina roza stvar koja može.

I ne znam, jebiga. Može još svasta. Novi escajg, nekoliko rokovnika, lepih hemijskih olovki što tanko pišu, sveska – sa čim god – tvojom rukom ispunjena, pepeljara (velika i duboka), mnogo kafe, hrana za psa i igračke za psa, i dopuna (mogu da je potrošim baš na tebe i šaljem ti neke lepe poruke, kakve god hoćeš, o proleću il’ zimi), može i samo jedan baš topao pogled (takve stvari uvek budu dosta).  Može i da se nekada praviš da me razumeš dok pričam o nečemu, a ti nemaš pojma o čemu pričam. Možeš (to bi bilo stvarno plemenito) da spališ sve stvari koje sam pisala u periodu od 25. 01. 2009 – 18. 08. 2011. Nije da tu nije bilo i finih stvari, ali i te fine imaju u sebi toliko gnusnog da je bolje da se to ne čuva. Umesto toga, možeš da budeš nekada bezrazložno toliko divan da ja sednem i napišem sve neke nove i lepe stvari, tobom ispunjene. Eto, to može. Mogu i da ti ih poklonim posle.

Imam ja još želja. Ako ovo bude malo – ti pitaj. Želja je i da me neko pita šta hoću za Novu godinu, jebiga.

– Šta hoćeš da ti poklonim za Novu godinu?

– Brate, bolje me pitaj šta neću.

– Šta nećeš?

– Sneg ne bih.

Dijana Knežević

Sve!

Уобичајен

Ima jedna fotografija
na kojoj sam mala.
Ja – mala
na maloj fotografiji.

Imam na toj fotografiji
te neke male oči
koje su iste kao ove sada.

Imam na toj fotografiji
i te neke male ruke.
Sve je u stvari minijaturno.
Mislim da snovi nisu.
Iza.
Iza fotografije.
Ili unutra.
U meni
unutra.

Da je neko tu fotografiju,
mene na toj fotografiji,
mene tada jednom,
pitao šta bih htela
ja bih rekla sve isto
kao sada:
Hoću sve!

Dijana Knežević

Knjige koje moraš pročitati 2. deo

Уобичајен

“Sofijin svet” – Justejn Gorder (Jostein Gaarder)

O knjizi:

Knjiga koja na interesantan način, kroz pisma između petnaestogodišnje Sofije i nepoznatog filozofa, uvodi čitaoca u istoriju filozofije. Zatečena u “zemlji filozofskih čuda”, pitanjma iz pisama Sofija povlači čitaoca za sobom.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što će ti biti interesantnija od srdnjoškolskog udžbenika iz filozofije. Zato što je – čak i ako te filozofija ne zanima – tužno je da ne znaš ništa o sofistima, egzistencijalizmu, racionalizmu. Zato što nemaš vremena, pa ti ovo dođe kao ubrzani kurs filozofije. Zato što je Gorder neverovatan!

“Paranoja u Las Vegasu” – Hanter S. Tompson (Hunter S. Thompson)

O knjizi:

Tompson opisuje putovanje sa prijateljem u srce “američkog sna”, prožeto iskustvima izazvanim korišćenjem psihoaktivnih supstanci. Tvorac gonzo novinarstva, kroz ovu knjigu približava sam stil izveštavanja u kom pisac/novinar smešta sebe u centar fabule i izveštava u prvom licu.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što ti se dopao film rađen po knjizi. Zato što te, ako te ne zanima novinarstvo, zanima delovanje droge na mozak. Zato što te, ako te ne zanimaju droge, zanima gonzo novinarstvo. Zato što te zanima potencijalna apsurdnost “američkog sna”. Zato što je knjiga šizofreno–haotično–humoristično-fantastična.

“O ljubavi” – Stendal ( Stendhal)

O knjizi:

Knjiga u kojoj je Stendal ukomponovano dao filozofski, izuzetno lični pogled na ljubav. Pojam po kojem je ova knjiga poznata jeste “kristalizacija”, što podrazumeva “ulepšavanje” voljenog bića, pridodavanjem divnih karakteristika koje ono potencijalno ne poseduje.

Zašto je moraš pročitati?

Zbog Stendalovog interesantnog stila pisanja. Zbog toga što je govorio i o svojim ljubavima. Zbog toga što si se nakon nekog od raskida pitao šta ti je uopšte bilo i kako ti se uopšte mogla dopadati osoba koja ti se dopala.

“Venerina delta” – Anais Nin (Anaïs Nin)

O knjizi:

Zbirka erotskih priča koje je ova književnica pisala za bogatog naručioca. Iako pisane izrazito ženskim erotskim pismom, svojom maštovitošću i eksplicitnošcu ove pričeraspaljuju maštu oba pola.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što teško da ćeš naići na spisateljicu koja je s toliko žara umela da pliva kroz literarnu vatru. Zato što voliš Henrija Milera i zanima te kako je njegova muza pisala. Zato što je “Venerina delta” istovremeno čulna, poetična i izuzetno provokativna.

“Slika Dorijana Greja” – Oskar Vajld (Oscar Wilde)

O knjizi:

Priča o mladiću koji prodaje dušu kako bi sačuvao mladost i lepotu. Moderna faustovska priča, sa akcentom na odnosu umetnosti i života, estetici, zavođenju, maštanju i kritici licemerja.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što te zanima da li je Vajld zaista bio peder. Zato što je umetnost poigravanje sa lepotom, a ovde je ima vise no ičega, čak i kroz romantične opise muškog opažanja muškarca. Zato što je ovo jedna od onih knjiga koje je pročitao svako ko je pročitao Belu grivu a ako nisi čitao ni jedno ni drugo – treba da se stidiš i baciš se na posao.

“Stepski vuk” – Herman Hese (Hermann Hesse)

O knjizi:

Knjiga govori o životu Harija Helera, intelektualca koji živi rastrzan između svoje dve prirode – prirode čoveka i prirode vuka. Kroz kontemplacije, Hari se neretko odaje alkoholu u jednoj od krčmi, upoznajući i Herminu  koja ga uvodi u potpuno nov način života. Kasnije poznanstvo sa kurtizanom Marijom otkriva mu tajne seksa i dovodi do daljih zadiranja u sopstvenu unutrašnjost.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što, ako ovo nisi pročitao – to ti je još veći propust nego da nisi pročitao “Sliku Dorijana Greja”. Zato što si i sam rastrzan između svoje ljudske, plemenite i kulturne prirode i prirode vuka – divlje, nagonske i surove. Zato što su “Stepski vuk” i “Demjan” manje–više lektira.

“Vatra i ništa” – Branko Miljković

O knjizi:

Ova zbirka pesmama ljubitelje poezije ostavlja bez daha, a onima koji ne gaje sklonost ka poeziji ipak otvara vrata do nje. Posebnu boju ovim pesmama daje osetan uticaj Heraklitove filozofije na Miljkovića – u kojoj sve od vatre nastaje i sve se vatri vraća.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što je ovo azbuka poezije. Zato što su mu reči prepune vatre. Zato što on zna da“ako pronađu zajednički jezik, ptica i vatra mogu da spasu svet”– makar u pesmi.

Nastaviće se…

Knjige koje moraš pročitati 1. deo

Dijana Knežević

U Edenu

Уобичајен

Ti si uzeo.
Dalekobilo,
nisi otimao.
Sama sam dala.

Srce zalepljeno na čelo.
Ljubav sa prstiju.
Sokove sa butina.

Ne znam da li je
bilo dosta.
Dala sam onoliko
koliko sam imala.

Možda nije mnogo,
ali, za ovoliko života,
stiglo je i da se potroši.
Neki su i sami otimali,
pa ti vidi.

Al’ tebi kad sam
tu mrvu ljubavi poturila
ti si je stvarno
lepo gledao.
Nisam pljunula –
na ljubav il’ pored nje.
Pustila sam da sam to uradiš.

To se prosto desi, dragi.
To pljuvanje na ljubav.
Nije do obesti.
Nije do inata.
Čoveku se smuči.

I meni se smučilo.
Da budem to srce,
da šetam to srce,
da glumim Evu,
da edensku jabuku
ti na prevaru poturam,
da budem Marija,
da rađam nedirnuta.

Zato sam na brzinu
sve odlučila da promenim.

Srce pod kaput,
na čelu –
ono živo meso,
jabuke u džaku,
na svakoj pauzi –
po jednu u usta.
I tebi, kad ustreba.
Diranja što više
i lako ubijanje onoga
što trebalo bi da se rodi.

Istrošena sam ja, dragi.
Ti stogodišnji snovi
što sa sobom sam ih
ko zna odakle
dovukla
sada me zovu
da ih ispunim.

Kako snove da trampim
za mrvu praznine?
Jer htela bih je.

Ti sigurno ne znaš
kako je biti
do guše svega prepun.
Ja jedva dišem.

Da li čuješ?
Krkljam.
Gušim se.
To snovi iz grla
hoće da mi pobegnu.

Utroba do vrha puna.

Povraćam.

Dijana Knežević