Devojčica Čekalica

Уобичајен

Nekada davno, u Zemlji Večitog Leta živela je jedna Devojčica Čekalica.
Kao što joj i samo ime kaže, Devojčica Čekalica čitavog života je čekala nešto. Uvek drugo, zapravo, ali uvek je čekala.
U Zemlji Večitog Leta leto je, zapravo, trajalo tek mesec dana, pa je najpre živela u nekim prolećima i zimama (u toj zemlji, godišnja doba su se manje – više smenjivala bez ikakvog reda i smisla), sve se nadajući onom dašku toplog vazduha koji je najviše volela.
Čekajući Svoje Leto, Devojčica Čeklalica je prvi put uspela da utvrdi kako vreme najsporije prolazi onda kada je u čekanju i očekivanju potrošeno, te kako vreme najsporije prolazi baš onima koji čekaju.
U detinjstvu je, naravno, čekala i razne obećane darove. Najdivnije lutke, najdivnije haljinice, najdivnije bajke koje bi joj mama kasnije mogla pričati za laku noć…
U svom tom čekanju prosto nije postojalo nikakvo pravilo. Nekada je čekanje trajalo zaista dugo, nekada je trajalo tek tren jedan, nekada svrsšvajući radosno, a nekada ostajući uzaludno, te Devojčica Čekalica nikada i nije uspela da shvati treba li da čeka i očekuje ili je pak bolje da to najzad prestane da čini.

Kada je dovoljno porasla i za neke ozbiljnije stvari, Devojčica Čeklalica je, kao i sve devojčice njenih godina, čekala tog jednog dečaka koji će kao skroz da promeni njen svet tim prvim, magičnim, k’o u bajci poručenim, poljupcem. Umesto dečaka kog je čekala, pojavio se jedan bezvezni, ali je poljubac svejedno bio lep. I još neki potom.
Onda je Devojčica Čekalica na neko vreme odustala od čekanja i sviđalo joj se tek da leprša kroz dane, bez da misli. Kako to obično biva, pojavio se jedan dečak koji je zapravo sasvim mogao da liči na onog kog je očekivala sanjajući prvi poljubac. Na sreću, ostalo je još ponešto prvo da mu se pokloni. Devojčica Čekalica je slušala razne priče o “poklonu koji se samo jednom daje” i nije baš gladno iščekivala tog nekog kom bi ga dala, ali joj se činilo da u pričama njenih drugarica o svemu tome gotovo da postoji jedna viša mudrost koju ona još uvek nije dodirnula. Ali, evo, Devojčica Čekalica je ponovo dočekala nešto i bila je srećna.
Par kapi krvi koje je pronašla na svojim gaćicama uredno je oprala već narednog dan, pomalo se savijajući u struku pri hodu, od slatkog bola. Bol je bio lep jer je bio potvrda isplativosti njenog čekanja.
Usledili su divni dani, skoro pa sasvim kao iz bajke, u kojima je ta devojčica konačno imala sve ono o čemu su njene drugarice pričale. I više od toga.
I onda, jednog dana, dečak je morao da ode, da napusti svoju Devojčicu Čekalicu na neko vreme, a Devojčica Čekalica je, kako joj već priliči, obećala da će se čuvati za njega i sačekati ga.
U mesecima bez dečaka, postojale su dečakove reči pa joj se čekanje zaista činilo samo kao oblik obećane radosti i bila je istinski srećna čekajuci, valjda po prvi put.
Kada se dečak konačno vratio, Devojčica Čekalica je shvatila da je nešto drugačije, mada nije uspevala da utvrdi da li je ona ta koja se promenila, ili je on. Tada je, pomalo bezobrazno, gurnula tog dečaka od sebe (koji od tog trenutka i sam postaje Dečak Čekač) i zaklela se sebi da više nikada nikoga neće čekati.
I nije.
Prolazile su godine, duge godine u kojima ni Č od čekanja nije postojalo. Ponekad bi, možda, očekivala to jednomesečno Leto u zemlji besmisleno nazvanoj Zemlja Večitog Leta, ali taj oblik čekanja, zbog duge navike, lakše joj je padao. Ponekad se samo tiho molila da se više ni na jedno čekanje tako toplo i bespogovorno ne privikne.

Posle nekoliko godina bez čekanja, ponovo se desila jedna u kojoj su neka nova čekanja otpocela.
Devojčica Čekalica upoznala je jednog dečaka koji joj je sasvim ličio na njen san. U međuvremenu, uspela je da domisli šta i kako voli, uspela je da razluči, da shvati šta joj treba, da shvati bez čega može i zapravo joj se činilo da jedino bez sebe same ne bi mogla, a ovaj dečak, začudo, licio je na sve ono što ona jeste, još joj pri tom vrlo velikodušno dozvoljavajući da sebe ima onoliko koliko ima i njega. Ipak, iz daleka. I Devojčica Čekalica je shvatila da ljubav može i tako da izgleda i odlučila da malo, eto, za promenu, iz daleka voli i očekuje.
– Ionako ce doći – mislila je – Sve je neverovatno, sve se poklapa, neminovno je da dođe!
Dečak, naravno, nikada nije došao, a Devojčica Čekalica je u čekanju, sa kojekakvim razmacima, provela oko tri duge godine.
Šta je taj dečak u međuvremenu mislio i očekivao – za neku je drugu priču o kojoj Devojčica Čekalica kada je čekanje završilo više i nije htela da misli.
I onda ponovo – besomučna zaklinjanja sebi samoj:
– Obećavam, više nema čekanja! Dosta je bilo!
I činilo se da jeste, jer dani koji su usledili bili su nekako posebno lepi, valjda bez ikakvog smisla i povoda i sve je ličilo na jednu lepotu bez kraja u kojoj čekanju i nema mesta.
U međuvremenu, dešavali su se i neki čudni dani u kojima je Devojčica Čekalica sam pojam čekanja dovodila u pitanje. Mislila je, između ostalog, i o tome kako čekanje možda zaista jeste neminovan oblik života i kako svi mi ovde i dišemo konstantno čekajući i očekujući nešto: krišku hleba, komad radosti, kišu, falus, ljubav, novac, smrt. I ponekad joj se činilo da zaista je nemoguće na zemlji disati bez čekanja. Činilo joj se, pre svega, da uvek će, ako ništa drugo, čekati na slobodu i ljubav, prinuđena da balansira između te dve stvari, bez stvarne ideje o tome koja joj je važnija.
Devojčica Čekalica, jasno je, previše je i porasla za tih toliko i toliko godina provedenih u čekanju i svašta je već uspevala da domisli, a sve to joj, uistinu, i nije davalo neke posebne radosti, osim što je imala čim da zaokupi svoj um u onim noćima u kojima nije imalo na šta da se čeka.

I onda, desila se, nekako neočekivano, jedna godina koja je mirisala kao nijedna do sada. Njen miris je, pogrešno, povezivala sa mirisom sreće, a ta godina joj je donela sve ono što ni u jednom od svojih predugih čekanja nije želela da ima. Samo, to se shvatilo mnogo kasnije.
Jedan novi dečak koji se pored nje našao je neko vreme zaista ličio na sreću. I nije joj baš bilo važno koliko će da traje, pa je zato valjda i potrajalo. Ipak, jednog dana se probudila da bi shvatila kako joj se svih ovih godina činilo da čeka tu ljubav neku, a kako zapravo je čekala samo čoveka, bilo kakvog čoveka, s kojim će moći najviše od sebe same da ima, dozvoljavajući pri tom i tom nekom čoveku da bude on – više nego ikada. Dočekala je to neko jutro budeći se iz sna sva u znoju i vrsku i odlučila da ode i da ponovo sebe nađe.
I trazila se. Zapravo, Devojčici Čekalici se samo traženje već činilo pomalo besmislenim ako uz njega nema i čekanja. I onda, jednog dana joj se zaista učinilo da dočekala je sve ono što godinama u nazad je čekala u hodu ili stojeći. Jednog čoveka – svog onakvog kakvog je sanjala.

Devojčica Čekalica je, naravno, na neki volšeban način izgubila i tog jednog čoveka i niko u toj čitavoj Zemlji Večitog Leta nije uspeo da sazna šta se zapravo dogodilo, sa njim, sa njom i sa tom nekom pričom koju su kao imali, a koju niko i nije znao da su imali.
Ako u tu zemlju dođete i pitate za Devojčicu Čekalicu jedino što možete čuti jeste da ona i danas negde sedi i čeka – nešto ili nekog – vrlo neodređeno, ali vrlo odlučno, i da više niko nikada svojim iznenadnim dolaskom nije uspeo da je odvuče od tog dugog i predugog čekanja. Moguće, kažu, da je u tom čekanju i propustila sve ono što je zapravo pošla da čeka, ali to vise nikome, pa ni njoj nije važno.

Epilog priče krajnje je jednostavan:
Čekanje koje samo sebi postaje svrha i smisao.

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s