Leđa

Уобичајен

Leđa.
Okreni mi leđa.
Tako.
Tako bolje plačem.
Kad mi okreneš leđa.
Onda ne spuštam glavu.
Podignem je
da se suze
ne bi slivale
u uši.
Volim da padaju
na sise.
Onda vidim
da i srce kuca,
jer pomeraju se.
To bude malo lepo.

Leđa.
Okreni mi ih.
Tako.
Znaš ti.
Niko to bolje ne odradi.
Još su i lepa.
Sa tragovima.
Mojih noktiju tragovima.
Mislim da ih ima i ispod.
Ispod kože – ispod.
Ja bih htela…
znaš ti…
da ljubim da prođe.
Ali ne mogu
kad su tu leđa.
Kad mi okreneš leđa,
onda ništa ne mogu.
Samo suze.
Samo sise.
Samo tišina.

Možeš sad da spustiš
desno rame.
Tako.
Da vidim deo lica.
Lepo je.
Najlepše.
I lepše nego leđa.

Voli me tim očima.
Nemoj leđima.

Dijana Knežević

Image

Advertisements

2 responses »

  1. Interesantno :) partner nije baš mnogo pažljiv, mnogo je tu egoizma ako se stalno okreću leđa…
    Najviše mi se dopalo:

    „Voli me tim očima.

    Nemoj leđima.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s