Igra, smeh i ples senki

Уобичајен

Taj hod do ogledala i natrag,
to milovanje sopstvenog tela,
to divljenje bokovima,
to spuštanje zastora,
jer napolju ionako nema dovoljno sunca,
taj mali rat između tuge i strasti,
ta opskurna senka na licu,
to magično povijanje u struku,
dok telo se kreće,
ta pirueta u letu,
ispred plakara,
taj vrisak ispod zamagljenih zenica,
taj osmeh zaleđen na usnama,
to skupljanje mrvica ispod kreveta,
to kuvanje supe od suza,
to puderisanje crvenog nosa,
to pućenje krvavocrvenih usana,
taj miris što ostaje po pločnicima,
taj vetar u leđa,
ta leđa sa svetom na njima,
to rame što se traži,
ta ugušena sreća što cvili iz kofera,
ta misao o dolascima,
ta čežnja za odlascima,
taj oblak što se ne vidi
pa se nema na čemu sedeti,
taj strah da prestaje,
ta nada da ipak neće.
to dostojanstveno brisanje
tragova krvi što ostaju iza,
taj osmeh u lutanju,
ta čežnja da u haosu nađe se red,
to traženje izlaza
da vrata bi se mogla zaključati
i da nikad se ne izađe.
ta dečija slutnja
da biće dobro,
da biće najbolje,
da leteće se ponovo,
kroz igru, smeh i ples senki.
To ništa što ostaje iza svega.

Dijana Knežević

Image

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s