Nemoj da se igramo

Уобичајен

Nemoj da se igramo.

Sjebala sam barbike,
otkinula im glave,
ošišala preduge kose,
našminkala.
Droljaste su mi barbke
ili potpuno uništene.
Nisu za igru.
Ne mogu ni vije.
Kolena sam odrala,
u pesku,
na ulici,
svuda pokušavajući
da igram se,
trčim,
skačem,
dohvatim nebo.
Nemoj da se igramo.

Bole me ruke
od ušivanja rana
pa u igri
ne mogu ništa lepo
da sklopim.
Ne mogu tim rukama
ništa u pesku da ti napišem,
nikakav tajni grad da nam sagradim.
Nemoj da se igramo.

Oči mi od zurenja u sunce umorne.
Ako stanem da žmurim
zaigraću se mraka,
umesto žmurke.
Oči će mi sklopljene ostati.
Propašće nam igra,
znam ja odmah.
Nemoj da se igramo.

Odloži te autiće,
te lutke,
te noge,
taj Pinokijev nos.
Sve odloži
i pogledaj me.

Izboranih nada,
izrešetanih pleća,
jedva sastavljenih
udova i srca,
čega,
reci mi,
čega ja to s tobom
mogu da se igram?
Nemoj da se igramo.

Od tvoje dosadne igre,
što godinama traje,
moje unutrašnje dete
vrišti,
dosadom ubijeno.

Nemoj…
Neću da se igramo, jebote!

Dijana Knežević

Image

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s