Monthly Archives: јул 2013

Inaćenje

Уобичајен

Vrištim.
Razlažem svoje nebo na sastojke.
Objašnjavam ti supstancu
od koje je moje duša napravljena.
Pljujem na tvoje tablice množenja,
sisteme vrednosti,
moralne norme.
Objašnjavam ti smisao
obesmišljavajući ga.
Inatim se.
Htela bih da shvatiš
da baš ništa ne shvataš.
A ne pomeraš se sa linije mogućeg,
iako slutiš da lepše je
kad malo nemogućeg u njega utrpaš.
Sliniš nad mojim telom.
Gladuješ i dok sasvim razodevena sam.
Hoćeš da shvatim
tvoju dušu ratničku.
Muška je, kažem,
samo muška, nimalo ratnička. 
Sklanjam ti ruke sa sebe.
Cviliš nad mojim pesmama.
Nikada lepše su, izgovaraš.
Inatim se.
I dalje.
Vrištim.
Još.
Još.
Još.
I na kraju odeš.
I bude mi žao, malo,
što nikada nećeš shvatiti
kako baš jako
trebam te.

Dijana Knežević

Image

Advertisements