Sunčan dan s ove i one strane prozora

Уобичајен

Danas sam slobodna.
Danas ne radim.
Možda bih mogla da napišem pesmu.
Dok nisam radila
nisam ni mogla.
Šta znam,
gomilali su se
računi
dosada
dugovi
suze
očaj
i još štošta.
Sada je sve isto.
Ali je manje dugova
i skoro pa nimalo
dosade.
Ne stižem do nje.

Danas sam slobodna.
Sigurno da bih mogla da napišem pesmu.
Odrastao život je dosadan.
Posebno u danima kao ovi što su
kada pada kiša
i hladno je.
Vratila bih se tada
u krevet
kadu
mamin stomak.
To bih uradila
kada je ovakav dan
a moram na posao.
Danas, eto, ne moram.
Zato i pišem pesmu.
I kafa koju pijem je topla.
Pas mi spava na nogama
pa mi je i nogama toplo.
Spustila sam roletne.
Ne znam kakvo je napolju,
ali zvukovi liče na kišu,
pa pojačavam muziku.

Danas ne radim
i mogla bih da napišem pesmu.
Život onih koji rade je glup i dosadan.
Ne znam gde još dete
u sve to stane.
U stvari,
život,
ceo život,
ima tendenciju
da bude dosadan.
To je bezveze.
A kada to shvatiš,
duplo je glupo
jer onda moraš
taj isti život
da provodiš tražeći načina
da ubiješ dosadu.
Ja ih imam tako mnogo
samo moram malo biti strpljiva.
Mama je rekla da mi strpljenja manjka.
To je istina,
ali strpljenje i nije stvar odluke,
jer nestrpljenje živi u stomaku
i golica,
dosadno.

Danas ne radim
i ne znam kakvo je vreme napolju.
Ali zato pišem pesmu
o tome kako mi je svejedno za vreme.
Ne bih još da odrastem.
Upisala sam master
i pišem evo ovu
strašno neurednu pesmu
u kojoj nije ni jasno o čemu baš pišem.
To je zato što moram i sa pesmom
da se igram
pre nego što bude kasno,
pre nego što i ovo pisanje
počnem samo da radim, radim, radim.
Šta ti pesnici koji na svojim pesmama
zrađuju
učine s poezijom?
Strah me je da pomislim.
Pa opet,
Bukovski je bio dobar
do samog kraja.
Kako god.

Danas sam slobodna
i pišem pesmu o slobodi.
Kapor kaže
da je svako onoliko uzima
koliki mu je kapacitet pluća.
Pa, jebote,
gde je moj deo?
U pluća mi stane bar još pet puta ovoliko!

Mama mi je rekla
da je život malo lep
i malo više sranje.

Ovo je pesma
o pesmi
mami
i slobodi.

A dan je, iza roletna,
sigurno sunčan,
dok ne radim.

Dijana Knežević

Image

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

8 responses »

  1. Ovdje u Niksicu se nebo otvorilo i imam osjećaj da je minus. Ja sam se sakrila na jedno mjesto sa dobrim pogledom, pijem toplu čokoladu i citam te… I nekako te volim :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s