Širokih pluća i srca

Уобичајен

Mali smo i sjebani
svi odreda.
Ali ponekad
budu stvarno dosta
te neke lepe i male stvari
što se ponekad ipak dese:
Kada ti se nepoznati čovek
osmehne na ulici,
kada ti žena na stanici
dohvati novčanicu
koja ti je ispala,
kada ti neko u samoposluzi
ustupi mesto
u redu,
kada ima sunca
ili nema severca
dosadnog, dosadnog.
Kada lišće šušne pod nogama
i kad osetiš tuđu vrelu kožu
kako se izvija pod tvojim prstima.
Ili kad prožme se
sve tvoje i nečije,
iznutra i lepo,
pa ništa više i ne bude važno.
Budu stvarno dosta
te tako mrve
male, majušne
što od života
za tren
stvore bajku.
I ti onda stojiš
razrogačenih očiju
i pluća
i srce
budu ti široki
kao da još tri puta takav jedan život
u tebe može da stane
i pljeskaš dlanovima
i smeješ se
i ne sećaš se
kada je,
zašto je,
zbog čega je
ikada bilo mračno,
ikada bilo drugačije.

tumblr_lilb2dwQhn1qh9vzro1_500

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s