Uvek i uvek

Уобичајен

Pišem pesmu danima.
Dok jedem,
na pauzi, na poslu,
dok me neko na ulici pita nešto
a ja ne čujem ništa.
Dok i banci stojim u redu,
a sa sobom sva u neredu.
Pišem pesmu stalno.
Dok miriše mi piće
i tuđe cigare,
dok urlaš na mene
a ja besno skičim,
dok tražim gaće i čarape,
dok se svađam sa sobom zbog tebe.
Danima,
pišem dosdnu pesmu danima,
kad neću da je pišem,
kad ne znam da je pišem,
kad muka mi je od mene i pesme,
uvek, uvek,
ja uvek pišem pesmu.
Kad pljunem na sve napisane,
kad ne stižem nijedan od pet života da živim
i kad svi se međusobno svađaju
koji je najlepši i najbjtniji.
Pišem pesmu stalno.
Umorna u kadi,
nikad življa u tvom naručju,
razmazana među svojim jastucima i knjigama,
sama i svačija na ulici.
Pišem dosadnu,
glupavu,
ogromnu pesmu
uvek uvek
i nikad neće da me pusti.

tumblr_loot9j7mAO1qgvwk9o1_500

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

4 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s