Monthly Archives: јун 2014

Stara majica

Уобичајен

Kaže mi:
Kakva je to ludost, ej,
kako je to bezvezno skroz,
to kako se vratiš u taj zagrljaj,
kao kući,
al’ ne s kratkog puta kući,
nego kao iz tuđine,
pa si gladan,
pregladan poznatog,
pregladan pripadanja,
pa odjednom imaš svet
u tom zagrljaju,
i to ne bilo koji,
bilo kakav i bilo čiji,
nego svoj lični,
dobro poznati komad sveta.

Taj zagrljaj,
neki bivši zagrljaj
u kom
nešto se uzmešalo,
skoro pa slučajno,
pa je i sadašnji,
uvek i budući.
Nikad ne možeš da odeš.
Ne od čoveka,
nego od zagrljaja.
Ta pišljiva mrva sigurnosti,
to slivanje tela u jedno,
kroz kožu,
bez da se gola dirne s drugom.
Ti detinji snovi
prosuti po nečijem ramenu:
Hoću revoluciju
Neću da odrastem
Deca su glupa i stalno plaču
Ja sam slobodna
Svet je dosadan
I sve tako redom.
Dečije priče,
znaš ti sve,
znaš više nego što
smem da ti kažem
na tom uglu
dok stojim
tričavih
10 godina
ranije i kasnije.
deset
deset
odzvanja i lomi se u glavi
i ne silazi sa usana
jer je veliko
i tužno mi je da kažem,
da sebi kažem
da nigde više nema tih ruku
u kojima osećam
da sam mala
i da niko neće ništa
ako se tu razmažem,
ako se tu do suza raspuknem,
ako mi tu nije dobro,
ako ishisterišem
i sutra ponovo.
Nigde,
nigde
nema tih grudi
u kojima
kao kod kuće
sve razbucam,
ispretumbam
i kad se vratim
uvek me u sebe prime,
široko.

Ej,
šta je to.
stara majica
koju obučem
kada nedostaješ.
Ne ti
nego osećaj.
Toplina i pripadanja.

Zar se nikad više neće desiti.

tumblr_lpmgvmB1vB1qz7t0xo1_500

Preplavljeno

Уобичајен

Sećam se kad si došao. Bio je ovakav neki dan. Malo je padala kiša. Videla sam to kroz poluspuštene roletne. (Nisam ih tih dana nešto često podizala jer htela sam da mi trenutak traje. Da ti mi traješ.)
Znala sam da ne može biti idealno, jebiga, jer takvim se činilo. Svirao je Cohen I ti si me, na kiši, uzeo za ruku. Tako sladunjavo i jednostavno, eto. Nosila sam crveni kaput i neke duboke čizme. Rekao si da sam lepa. Mozda sam i bila ali to je samo zato što sam bila srećna.
Spremala sam se da ti kažem da ideš jer svakako si ostao predugo. Kupatilo mi je bilo prljavo. Sve si u njemu pokvario. Sve si u meni pokvario.

Mislim danas na to, malo i usput. Bez tuge. Bez ičega. Samo mrva usputnog sećanja dok kiši i svet dok na trenutak stoji, preplavljen.