Preplavljeno

Уобичајен

Sećam se kad si došao. Bio je ovakav neki dan. Malo je padala kiša. Videla sam to kroz poluspuštene roletne. (Nisam ih tih dana nešto često podizala jer htela sam da mi trenutak traje. Da ti mi traješ.)
Znala sam da ne može biti idealno, jebiga, jer takvim se činilo. Svirao je Cohen I ti si me, na kiši, uzeo za ruku. Tako sladunjavo i jednostavno, eto. Nosila sam crveni kaput i neke duboke čizme. Rekao si da sam lepa. Mozda sam i bila ali to je samo zato što sam bila srećna.
Spremala sam se da ti kažem da ideš jer svakako si ostao predugo. Kupatilo mi je bilo prljavo. Sve si u njemu pokvario. Sve si u meni pokvario.

Mislim danas na to, malo i usput. Bez tuge. Bez ičega. Samo mrva usputnog sećanja dok kiši i svet dok na trenutak stoji, preplavljen.

Advertisements

About violentlyhappy7

"I am an excitable person who only understands life lyrically, musically, in whom feelings are much stronger as reason. I am so thirsty for the marvelous that only the marvelous has power over me. Anything I can not transform into something marvelous, I let go. Reality doesn't impress me. I only believe in intoxication, in ecstasy, and when ordinary life shackles me - I escape, one way or another. No more walls!"

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s