Category Archives: kategorizacija

Life’s pleasures 2.

Уобичајен

Kad padneš/zapneš i shvatiš da te niko nije video


Ljudi koji se smešno smeju
http://www.youtube.com/watch?v=lYnhckZcllU


Osmeh nepoznatog čoveka/žene na ulici/u autobusu


Brzi download

Leonard Cohen


Mašta 


Hladna strana jastuka

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dramatični filmski poljupci
http://29.media.tumblr.com/tumblr_lrjbv8NeX91qhjvaoo1_500.gif


Ljubazni prodavci/šalter radnici (retka kategorija)


Uspešno davanje smernica nekome u gradu


Sveže obrijane noge


Mirišljavi štapići 


Zveckavi zvuk mindjusa


Miris ulice posle kiše


Kad piškiš nakon što si trpeo satima


Pas koji maše repom kada te vidi


Supa sa knedlama


Kad uspeš da dohvatiš nešto pre nego što padne

Hrana koju si voleo kad si bio mali


Šljokice


Ljubazni konobari


Lignje


Šetnje noću


Duga


Kad nađeš novac koji nisi znao da si izgubio


Prvi topao dan u godini 

Kad vidis tuđe novogodišnje jelke kroz prozor


Trenutak pre prvog poljupca sa nekim
http://www.youtube.com/watch?v=u2nuFRmtBIo


Pražnjenje “recycle bin”-a na kompjuteru


Mame <3


to be continued… :)

Life’s pleasures 1.

Knjige koje moraš pročitati 3. deo

Уобичајен

“Vaginini monolozi” – Eva Ensler (Eve Ensler)

Jednako tužna i vesela ispovest o ženskoj sekusalnosti. Knjiga nastala iz intervjua sa oko dvesta žena iz različitih socijalnih krugova, koje govore o svojim emocionalno–sekusalnim iskustvima, plodnosti, silovanjima, lezbijskim iskustvima itd. Vagina je ovde prikazana kao izvor radosti, zadovoljstva i života, ali i bola, nasilja i postiskivanja.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što se stidiš da izgovoriš reč “vagina”. Zato što se ne stidiš i želiš da je što češće izgovaraš. Zato što se stidiš svoje vagine. Zato što ne razumes vagine. Zato što volišvaginu. Zato što je ovo podjednako sjajno štivo i za one koji se plaše svoje seksualnosti i za one koji u njoj bogato uživaju.

“Nepodnošljiva lakoća postojanja” – Milan Kundera (Milan Kundera)

Kunderina najpoznatija knjiga. Prikazuje život intelektualca i umetnika u Češkom društvu, sa ljubavnom tematikom, što i dalje ne čini ovaj roman ljubavnom pričom, već pre pričom o ljubavi, kroz koju se protežu teme slobode, seksualnosti i moralnosti. Sa jedne strane su Tomaš i njegova ljubavnica, umetnica Sabina – kao inkarnacija lakoće i težnje za slobodom, a sa druge Tomaševa žena Tereza i Sabinin ljubavnik koji oslikavaju moralne principe.

Zašto je moraš pročitati?

Zbog Kunderinog genijalnog stila. Zato što se nalaziš u lošoj ljubavnoj vezi. Zasto što si pogledao istoimeni Kaufmanov film i dopao ti se. Zato što si u neprekidnoj žudnji za slobodom ili pak za zarobljenošću – u nekome. Zato što su teme o kojima Kundera ovde govori (sloboda, smrt, ljubav, ratovi) večite teme.

“Arijel” – Silvija Plat (Sylvia Plath)

Jedna od najpoznatijih zbirki pesama ove američke spisateljice nastala je nekoliko meseci pre nego što je oduzela sebi život. Silvija je alfa i omega kada se radi o proučavanju ženskog pisma. Njen bogat, pomalo haotičan, strastven stil istovremeno zastrašuje i oduševljava, a njene pesme daju prikaz neprekidne priče o smrti, strasti, usamljenosti, razumevanju, sebičnosti i bolu.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što, bez obzira na upadljivo žensko pismo, ona ne piše isključivo ženski, niti se obraća isključivo ženskom delu čitalačke publike. Zato što je Silvija znala da “svaka žena obožava fašistu”. Zato što si dosadan čovek koji čeprka po tuđim, interesantnim biografijama. Zato što, u tom slučaju, ova zbirka daje više od autobiografije.

“Pripovetke” – Franc Kafka (Franz Kafka)

O knjizi:

Zbirka priča ovog, po rečima Albera Kamija, najboljeg pisca moderne književnosti, sadrži sve ono što bi se moglo nazvati egzistencijalističkom esencijom pisane reči. Pripovetke poput “Presuda”, “Preobražaj” i mnogih drugih, kroz genijalno izvedenu alegoriju prikazuju dubinu pisca i ostavljaju bez daha.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što svaka od priča, iako pisana suvim i preciznim stilom, jeste lirična celina koja tera na razmišljanje. Zato što, dok budeš čitao, Kafku nećes ni primetiti. Zato što je uspeo ono što mnogi pisci bezuspešno pokušavaju: da te, dok ga čitaš, ostave zagledanog u sebe samog.

“Una” – Momo Kapor

O knjizi:

Još jedna tabu – priča. Priča o ljubavi između nemirne, putene mlade studentkinje Une i oženjenog, sredovečnog profesora – Babića. Priča o izdaji te ljubavi. Kaporov jednostavan, pitak stil vodi čitaoca kroz priču, ovoga puta, prožetu fantastično erotičnim detaljima.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što je Kapor bio šmeker. Zato što je Una zavodljiva i želećeš da je oživiš. Zato što je uzbuđujuće profesorovo i Unino skrivanje u “zen sobi“, po hotelima, u tišini i strasti. Zato što u istoimenom filmu Šerbedžija glumi profesora, a Sonja Savić – Unu. Zato što znaš koliko oni umeju biti neverovatni.

“Majstor i Margarita” – Mihail Bulgakov (Mikhail Bulgakov)

O knjizi:

Ovaj više puta cenzurisan roman, struktuiran kao roman u romanu, predstavlja psihološku, sociološku, fantastičnu satiričnu ljubavnu priču koja govori o sudbini čoveka u totalitarnim režimima. Dokazivanje kako Isus nikada nije ni postojao, Noć punog meseca (poznata i iz “Fausta“), priča o ideologijama, dolazak Satane u Mosvku i ljubavna priča koja sve to prožima – samo su neke od tematskih celina koje ćeš sresti u ovom delu.

Zašto je moraš pročitati?

Zato što si negde pročitao da recenzurisano znači “obavezno interesantno”. Zato što ne veruješ u Isusa. Zato što veruješ u Satanu. Zato što voliš Rusiju. Zato što je Bulgakov sjajan pisac koji uspeva da ostvari sintezu ogromnih, životnih tematika, ljubavi i fantastike.

Knjige koje moraš pročitati 1. deo

Knjige koje moraš pročitati 2. deo

Dijana Knežević

Jos vise te volim kad…

Уобичајен
Jedan covek, eto, zamolio me je da napisem nesto o tim Zasto – Se – Zaljubljujemo stvarima.
I, kao, nije da to nije vec milion puta prezvakana stvar: Feromoni, ideali, nedostiznosti, i ovo, i ono… Lista stvari koje nam poturaju kao odgovor na ovo pitanje ogromna je i nije da me nesto posebno dotice. Koji god da je razlog te – i – te zaljubljenosti, nemam bas nesto od cinjenice da sam ga detektovala. Treba vremena dok se u telu i glavi stvari stisaju, i sve tako redom…
Ali, ‘ajde, da ne bude da ovde nema zapravo mnogo prostora za kontemplaciju…
Lista stvari koje dodatno pobudjuju osecaj zaljubljenosti (pa ga “razvlace” i do buduce ljubavi cak) mogla bi biti sledeca:
…kad postoji fizicka privlacnost
Mi, kao sjajno racionalni ljudi, radi smo da tu fizicku privlacnost pomalo i izmastamo. Kao: ja volim muskarce koji su visoki, sa tamnim ocima i tamnom kosom… i sl. kalupi. I onda, ja koja sam duboko uverena da takve muskarce evenutalno volim i zelim, vrlo lako cu se oduseviti kada jednog takvog i vidim, pa ako i on odreaguje, oh oh, kakvo cudo, bice nam divno, i seksovi ce biti divni i bla bla.
Jok.
Seksovi ce nam tek potencijalno biti divni.
Kapiram da se svakome od nas desio Onaj Neko ko se cinio tako fantasticno bespotrebnim i neuklopivim na hiljadu nivoa, a komponenta fizicke privlacnosti koja je odvec postojala cinila je da se mozak raspada. I nema veze da li i koliko smo bili svesni toga da se radi o pukoj fizickoj privlacnosti.
Prosto, istina je da smo mi ljudi odvec okrenuti nagonu, cak i kad pokusavamo da ga zauzdamo, i da vecina nasih zanesenosti (bar u svom pocetnom stadijumu) dolaze upravo otuda.
U vezi sa tim, ja apsolutno nisam covek koji kao duboko veruje u to da na “poboljsanju seksualnog zivota” moze i treba da se radi na onaj nacin na koji razni (posebno zenski) magazini to predlazu. Moze da se radi ako te stvari stignu do rutine, a isprva su bivale bezumno divne. Ukoliko ni s pocetka nisu bile takve, ja predlazem zdravo – dovidjenja momenat. Nije da nema pomoci, ali sustinski tu nema mnogo sta da se popravlja.
…kad mi (iznutra) licis na mene
To dodje kao nesto u vezi sa onim “…ja u tebi volim sebe sama…”
I ja, eto, volim kad se tako voli.
No trebalo bi reci kako se ovde, stvarno i najstvarije, poprilicno radi o egoizmu jednom velikom. I nije vazno koliko svesno ili nesvesno su stvari tako poredjane. Tek, volimo da u nekome sretnemo sebe. Interesantno nam je i sta sve ne. Meni je interesnatno. I ne vidim zasto nekome ne bi bilo. Kao: to sam ja, to si ti, i bas smo slicni, i bas se divno razumemo, i ovako i onako…
Razumevanje koje se u tom slucaju potencijalo izradja istinski jeste fina jedna stvar.
Jasno, kada neko prilicno lici na nase unutrasnje ogledalo, moze se desiti i da poneke od krajnje nekul mana su nam slicne, pa ce to malo otezati stvari. Ne razmisljam previse o tome. Valjda mi je fino da nekog kao razumem i kada ga ne razumem… (Ipak, nije da se covek u ovom slucaju s drugim covekom ne moze polupoubijati.)
…kad mi licis na sve ono sto ja nisam
Pa da, to je kao interesantno.
Meni licno to nije skoro pa nimalo interesantno, mada u nekom uvek pomalo volim i ono sto ja ne volim i u sebi ne gajim, i to… Prosto, to nekako dovodi do toga da stvari budu sarenije.
No, svejedno, te suprotnosti… Mozda u necijem svetu moze, ali u mom od toga nema nicega. Ne funkcionise. Zdravo – dovidjenja, opet. To konstantno sudaranje sa svim onim sto ne mogu da razumem… Umara. Stvarno umara. A neka kao voljenja trebala bi da, eto, pomalo i lece…
(Ne znam koliko je neophodno pomenuti da kad postoji seksualna hemija, covek lako upadne u ovakve price, cak i ako ih generalno ne preferira?)
…kad me neces
Ovde se radi o… o svacemu. O egu, o sujeti, o izazovu, o mazohizmu… O svacemu bas. Moze da se radi i o cistom samodokazivanju: Ako me neces, a ja te nateram da me hoces, ja cu sebi biti jos vredniji. Moze da se radi o sujeta – cirkusu: On mene da nece?! – ne moze to tako, bato. Moze da se radi o izazovu, dakle: Bilo bi krajnje uzbudljivo dovesti ga do toga da me hoce. Mazohisticka strana price ocrtava se na mnogim tinejdz (i netinejdz) licima koja zaneseno vole da u sebi gaje te tugaljave momente, crtaju srca i placu uz Balasevica.
I bla bla. Ima toga jos.
No, meni je to sve prilicno nezanimljivo. Nemam ja sebi sta da dokazujem na taj nacin. Ako me neces – tvoj problem. Mozda ce biti i moj neko vreme, no ne zadugo. (Ja uvek na umu imam onu prvu sesksualna – privlacnost komponentu.) Ako Taj Covek tebe, eto, ne zeli vrlo je moguce da je ono sto  te tu kao privlaci samo izmastano i da od svega toga, kada bi stvari konacno bile dobijene, ne bi bilo nista.
…kad je leto i more kad je
I, jebi ga, jeste tada sve za nijansu divnije.
Do nedavno ja bas kao nisam nesto posebno verovala u sve te morske zanesenosti koje tako “puknu” coveka, ali cinjenica je da ta citava morska atmosfera pomalo cudno deluje na ljudsko bice. Cak ne nuzno ni sama atmosfera koliko ti trenuci u kojima si krajnje slobodan i rasterecen. Dobro, u mom slatkastom slucaju, i to kao more, i to kao leto, i ta kao vrucina, i ta kao plaza, i mesec, i zvezde… sve je to u vezi jedno sa drugim. I lepo je i kad je glupo. Pa sta. Lepo je.
…kad me volis
To je u vezi sa onim “zivljenjem od svog odraza u tudjim ocima”.
Kao: ti zivis sa sobom npr. dvadeset i kusur godina i znas da si cesto bas i gadan, i da ne mirises uvek lepo, i da ti oci nisu uvek sjajne, i da ti je kosa cesto masna, i da si i zao mozda ponekad, i da kasnis na primer, i ovo, i ono… I taj neko tu pored tebe sve to zna ili ne zna, ali, eto, on te kao gleda tim zanesenim pogledom i ti se (valjda u silnoj zelji za najdivnijom verzijom sebe) stanes ogledati u tim ocima i zaljubljivati se u nekog, a zapravo u ono sto neko misli da ti jesi.
Bez mnogo dileme, to jeste u prilicnoj vezi sa (ne)zreloscu. Al’ desava se i kao zrelima. Kada se od lovljenja svog odraza u tudjim ocima umore, recimo.
…kad me zasmejavas
Na primer, meni ovo cesto jeste dovoljno. Ne kao da ne bih trazila vise, ali generalno volim kad neko moze da me nasmeje. I to ne kao da se smesim i tupavo cerekam, nego da se bas smejem, da me boli stomak, da mi idu suze, da budem crvena u faci, da se previjam, da padnem sa kreveta, da me cuju komsije. Eto tako. Ako mozes da ucinis da se tako smejem, sto se mene tice, mozes skoro sve.
…kad ti nisam na prvom mestu
To sad kao mozda zvuci malo lose, ali zapravo je fino.
Ukoliko su oba coveka npr. ambiciozna pa su im te samoaktualizacija – stvari na prvom mestu, ili su im, recimo, njihova ja na prvim mestima – onda bi to moglo da lici na jednu lepu stvar. Kao: mi cemo uvek biti tu, jedno za drugo i sve to tako, ali necemo prestati da jos uvekije budemo tu za sebe same. Kao: ja cu da te volim taman onoliko da ne zaboravim da volim sebe. Ili kao: posveticemo se jedno drugom taman onoliko da nikada ne zaboravimo da se posvecujemo svim drgugim vaznim nam stvarima. I to ima smisla. To je cak i zrelo i razumno.
Ipak, postoji i druga varijanta u kojoj je to sto neko nekome nije na prvom mestu – izazov.
Kao: ti mozes vec sutra da nestanes i ta pomisao me uzbudjuje i plasi i cini da se za tebe jos snaznije „zakacim“.
…licis na moj ideal
Zapravo vrlo kriticna kategorija, usputno pomenuta i na pocetku teksta.
Losa stvar u svemu ovome moze biti upravo cinjenica da se za ideale „lepimo“ sa ne bas mnogo razuma (iako smo ih kao, oh, i domislili i domisljali, jos sve nadugacko i nasiroko). To sto neko lici na sve ono sto mi ‘ocemo – jeste divna stvar. Stvarno divna. I raduje coveka do odredjene granice, cak tako jako da tu i izignorise razne stvari. Uzmimo ovaj primer:
Recimo da ti ‘oces lepu, plavu/crnu zenu, sa divnim sisama/dupetom, pametnu i duhovitu, neku koja se recimo bavi nekom naukom, ili nekom umetnoscu, nema veze, i koja je vrlo ambiciozna, i koja je prilicno “ziva”, i ovo i ono. I recimo da si tu zamislio i jos neke detalje koji treba da postoje. Recimo: da ima rupicu na obrazu, razmak izmedju zuba, da voli/ne voli da popije, da voli tu i tu vrstu muzike, da tako i tako trepce, da mnogo/malo gestikulira… I recimo da ona, eto, stvarno ispunjava te uslove, cak i te finese, eto. Ali, sta se desava sa cinjenicom da ti tada kao prvi put to takvo (kao sasvim idealno) ljudsko bice dotices i da prosto ne mozes da znas koje propuste u svojoj idealizaciji si napravio, koje od vasih mana ce se „sudarati“ i sl.?
Drugog primera radi, recimo da ste oboje gladni slobode i da se tebi bas cinilo da ces najdivnije moci da funkiconises i da se razumes sa covekom koji zna kako je uvek pomalo zedneti za tim da si sam i slobodan. A sta ako, u tom slucaju, oboje povremeno odlutate do Nekih Drugih? Ili ako oboje pocnete da zivite u stalnom grcu da ce ovaj drugi pozeleti da ode?
To sad kao mozda zvuci nekul, pesimisticno i svakakvo, ali idealizacije i ideali se ne bi zvali tim imenima da u njima ne postoji i jedno odsustvo razuma, a sa odsustvom razuma desavaju se i raznorazni propusti. (Daleko od toga da sa razumom samim i suvim nema jos vise propusta, zapravo.)
Ideale odjebati, jebi ga. I nije da je jednostavno.
…kad si mi daleko
Ovde sad ima onih koji bi se slozili i onih koji nimalo ne bi. “Daleko od ociju – daleko od srca”, reci ce ovi drugi i bice u pravu, prilicno. Pa ipak, ima i onih koji vole da ceznu, pa im se daljina finom cini.
Ja sam, recimo, od ovih prvih. Ne bas zbog ceznje same. Ceznja tu dodje kao fina, ali na poslednjem je mestu.
Meni se, u tom slucaju, dopada to sto je neko istovremeno blizu i daleko. Kao: ja mogu da mislim na tebe, da te imam tu za svaki dan – u telefonu, u glavi, na internetu, na blogu, na ovome i onome, ali, sa druge strane – ja gomilu dana mogu da nastavim da provodim posvecena stvarima koje inace volim, okrenuta starim navikama, pa ti neces sedeti 24/7 u mom stanu, pa cu se ja skoro svakodnevno vidjati sa svojim prijateljima, pa neces stici da me ugusis u roku od brzo i najbrze, pa cu stici cak i da te se pozelim, bas jako, i onda kada te vidim na ta dva, tri, ili na tih deset dana, cinices mi se i mnogo divnijim nego sto jesi, moguce (idealizacija, idealizacija, divna idealizacija)…
Mislim, ja stvarno ne mislim da je ovo bozanstven jedan slucaj, ali mislim da i u svemu tome ima mnogo od lepog.
Nelepota je ovde, rekla bih, izvesna:
Covek se umori od daljine i nedostajanja, covek bude ljubomoran na tu poluprisutnost u necijim danima, covek ima vise vremena da primecuje i druge ljude i da se sa njima bavi muvanjima, ljubljenjima, koitusima…
Ja, koja ceznju pomalo volim, ne mogu se setiti drugih stvari koje bi ovde bile lose, no istina je, velika jedna, da je vec i ova prva stvar sama po sebi cesto dovoljna.
…mi se cini da ti trebam
Ima nesto u ovome. Bas kao – nestonesto.
Muskarci, recimo, vole da se osecaju kao neko ko prosto seje osecaj sigurnosti, neko ko ce nekoj maloj i nezasticenoj zeni predstavljati oslonac, zastitu, i ovo i ono.
Zene, s druge strane, vole kada majcinski o nekome brinu, cesto i kada mogu nekoga iznutra kao da “poprave” (naravno da to nije nesto sto se bas stvarno i desava, no ‘ajde).
To je sad prilicno grubo receno, ali cinjenica je da u nama neretko leze poneki od tih momenata prosto utemeljenih u nasu polnu prirodu.
Ako covek oseca da je drugom coveku kao basbas potreban, a posebno ako pri tom ima problem sa samopouzdanjem, svest o tome da ga neko treba na njega ce bezmalo delovati poput afrodizijaka.
…mi kao ne das da do tebe dodjem
Ova kategorija bi mogla biti slicna ponekima od onih u kojima se komponenta izazova pominje. I nije da ju je nesto posebno potrebno objasnjavati. Tek, cesto je fino kada ne dobijemo sve kao na posluzavniku. Ja nisam od onih koji misle da sa… ne znam… seksovima, pozivima, i svacim tako treba cekati toliko – i – toliko, ali prosto ne mislim da uvek treba igrati krajnje otvorenih karata. Uostalom, ako pokusas da sve svoje odmah pred nekoga izbacis, nuzno ces delovati pomalo smesno, jer na taj nacin ni sama komunikacija ne moze da lici na prirodnu. A i, kada je necija priroda sama po sebi dovoljno bogata, sve ono sto u njoj postoji nije nesto sto ces moci da vidis za dan ili dva. Treba vremena da stvari isplivaju. I jos je lepse kada iz dana u dan saznajes sve kao nesto novo i novo, i cini ti se da nema kraja. Meni je lepo.
I raznih valjda jos pogresnih i nepogresnih razloga ima za “voleti” i voleti nekog.
(…volis slatkastu poeziju
…si bogat
…me lepo gledas
…poznajes “glavonje”
…te zeli celo moje drustvo
…licis na devojku/tipa iz mog omiljenog pornica
…ides u teretanu
…te voli moja porodica)
Objasnjavam “volim” rec iz naslova tek na kraju teksta i nadam se da nije shvacena u grubom i ozbiljnom kontekstu:
Ne volim te zato sto mi ne das da do tebe dodjem. Ne volim te zato sto me zasmejavas. Ne volim te zato sto je leto i more zato sto je. Volim te zbog tebe + zbog toga svega, na prmer.
Pa, ipak, u sustini se cesto zaljubljujemo zbog nekih kao malih i najmanjih stvari: zbog slicnih/razlicitih interesovanja, zbog dobrog seska, zbog slicnih snova, zbog nacina na koji nas neko gleda i vidi, zbog osecaja sigurnosti, zbog osecaja opustenosti…
I nemam ja nista protiv toga sto jedan covek drugog kao voli, recimo, zbog novaca, a drugi prvog zbog toga sto lici na trofej. Nemam problem ni sa tim sto se zaljubljujem u svoje ideale. Imam problem ako ne shvatim gde problem lezi.
Otuda i ova kategorizacija, valjda…
(To myself:
Jos vise te volim kad zanesena pises blogove u kojima glumis racionalnost.)
PS
Ljubazno zahvaljujem Miodragu i Kosti na predlozeToj temi & usput lovljenoj inspiraciji. :) :) :*

Kategorije Ludaka (i onih Čarobnih) na koje nailazim

Уобичајен
Srecem, ceo zivot, neke pomalo “iscasene” ljude. Verujem, sada vec duboko, da nijedan covek koji mi se dopadao nije bio normalan, i to mi je, u neku ruku, i logicno, jer ni ja sama nisam normalna, pa onda, valjda, Normalnog ne mogu ni da zelim.
Neki su imali problema sa mnom, sa nekima sam jai mala probleme, a nekima bas nista nije falilo osim sto su bili savrseno neuklopivi u moj zivot. E da, ima i onih sa kojima ne znam sta se desilo, zapravo. Mislim, kao: sa mnom i sa njima. Nesto je tek puklo, sa ove ili one strane.
Ako i sami nailazite na ludake i poluludake (bez obzira da li vam se to dopada ili ne) ova lista ce vam posluziti kao podsetnik.
Ja tek volim kategorizaciju jer mi ona daje iluziju da jos razuma u meni ima.


Kategorija Lud sam i opasan
To su oni likovi u vezi sa kojima znate da nesto nije u redu, ili ne znate (vama se cini da je sve ok) ali oni uporno potenciraju “te i te” stvari koje bi kao trebale da budu neka vrsta opasnosti.
Moze, recimo, da voli fajt. E sad… zasto bi se nekome svidjao covek koji voli fajt? Zasto ne?
Mozda vam se svidjao kao tinejdzer, kada ste volele lude i nestasne decake. Kako god…
Najvaznija stvar u vezi sa njima:
Oni mogu da budu (skoro pa) savrseno normalni. Moze da im nista, bas nista ne fali. I to je ono najlosije; zamisljaju da im nesto fali, ili vi zamisljate da im nesto fali – zbog toga sto uporno potenciraju mizerne (a kao opake) komade svoga bica.
Moj savet je: bezati.
Posebno ako voli fajt.
Kategorija Skroz sam obican co’ek
Licno, plasim se ove kategorije.
S obzirom da mi se ljudi koji su “skroz obicni” zapravo i ne dopadaju – tesko da cu na njih naici. A s obizrom da ljude koji su isprazni odmah prepoznjem – tesko da ce u ovu kategoriju upasti iko ko je zaista takv.
So, yes, ovi ljudi uglavnom u sebi imaju tonu Neobicnog (sto na mene deluje poput afrodizijaka), ali su kompletno svesni svojih savrsenosti i neobicnosti i to sto o njima cute tek im daje jednu posebnu vrstu sarma.
Moja beskrajna egoisticnost trazi jednu istu takvu, a u ovim ljudima je nuzno ima. Tona. Zato, kao, skromno cute o sebi. Skromnost je u ovom slucaju samo maska. (Kao sto je eogisticnost (polu)maska za svoju krajnost – samodestruktivnost.)
U njima ima i jednog i drugog. I gotovo svega sto trazite.
Mogu se voleti. Bas bas voleti.
Mogu se i mrzeti. Bas bas mrzeti.
I nikada ne znate sta ce vam se od ovo dvoje desiti.
Kategorija Kako ti zelis…
Prezirem ih.
To su oni koji su mlakonje, drugim recima.
Sa njima je (mozda!) ok druziti se. Sa njima je (mozda) ok biti u vezi – ako volite da stvari sasvim budu u vasim rukama. Ja volim. Ali mi je cesto dosta preduzimljivosti, ma koje vrste. (I toga da imam veca muda od njih, dakako.)
Covek iz ove kategorije vam uglavnom nece reci “Hej, ‘ajdemo tamo, bice super!” On ce vas radije, recimo, pitati “Sta zelis da radimo veceras?” Ukoliko vas odgovor bude “Ne znam” prirode – on nece predloziti nista mudro.
Meni je sa njima dosadno, zapravo.
Ubijaju svaki komad kreativnosti u meni, a pre svega vatru i zivot i, kada su tu negde, ja gubim zelju da radim – sve.
Kod ovakvih se ne zadrzavam.
Odsustvo vatre u njima je evidentno svima onima koji u vatri vole da se guse.
Meni jeste.
Kategorija Neshvacen sam kakav-god umetnik
Mili su mi, na poseban nacin.
Njihova neshvacenost, za razliku od onih iz prve kategorije, jeste ono sto odistinski osecaju i misle.
Uglavnom vam ne dozvoljavaju da ih odmah upoznate i to stvari cini dodatno zanimljivima.
Takodje su i „hejteri“, cesto, sto meni, eto, biva divno, na poseban jedan nacin.
Uglavnom vam pricaju te lepe, divne price, koje ste citavog zivota zelele da cujete. I uglavnom imaju te… specificnosti… Kao, nacin na koji drze cigaretu, nacin na koji vas pogledaju kada kazete nesto smesno ili lepo, boju glasa preko telefona, oblik prstiju… Te sitnice… Kojih se vi kasnije, ako ste sentimentalne, uvek rado secate.
Pustice vas u svoj svet oprezno i onda ce, jer njihova nesvhacenost samo to i ceka, za vas izgraditi tvrdjavu od svoga ludila.
Prija dok je lepo da prija. Kada dojadi – pomislite da su mizerni. I kada posmilite da su mizerni, oni jos jednom uspevaju da utvrde da su neshvaceni.
Ne znam koliko su zdrava kategorija.
Licno, volim njihovu leprsavost, cinjenicu da je njihova misao obicno izuzetno slobodna, cinjenicu da sa njima dani, najcesce, nisu isti… I cninjenicu da umeju da ishejtuju, divno, razlozno, smisleno. Volim i to sto je krv u njihovim venama uglavnom savrseno divlja, iako je nacin na koji stvaraju – sta god – sasvim mek i prozracan, cak i kada ga oni nazivaju, recimo, „zestokim“.
On moze da pise, moze da svira, moze da slika, moze da gradi, moze da… sta god… On je tek Neshvacen. Ako vam kaze da ga razumete – to je posebno priznanje. Ako vam kaze da vas voli najvise na svetu – ne zavaravajte se. Tesko da ce vas ikada voleti vise od svoje spsobnosti da stvara. I od onoga sto stvori, posebno.
Kategorija Ti mene odusevljavas
To su oni ljudi koji vas gledaju sa onim zaiskenim pogledom. Sve vreme. Oni koji vam konstantno pricaju kako ste divne, carobne, kako vas obozavaju, kako vam se dive, kako vam zavide na vasim razoruzavajucim sposobnostima. Bla bla…
Ja ih prezirem. Na jedan poseban nacin.
Problem sa njima je, sto se mene tice, to sto se njihovo obozavanje vezuje za celinu, a ne za delove.
Ja ne volim da mi neko kaze da me obozava. Ali volim da mi neko kaze da obozava moje oci, ili moje ruke, ili nacin na koji se smejem, ili nacin na koji uzdisem dok se neke stvari desavaju, ili moj glas u nekim (vrlo odredjenim) trenucima, ili sta god.
Ne volim da me obozavaju. Ne. Jer ni ja ne obozavam. Posebno ne celinu. Kako je, uostalom, celinu koju (u ovom slucaju – nuzno) ne poznajes i moguce obozavati?
Dobra stvar u vezi sa njima je to sto ih je vrlo lako prepoznati. Onda, kada ih covek prepozna, treba im reci “zbogom”. Ne znam da li nekome trebaju kao prijatelji? Meni uglavnom ne.
Kategorija Zavodnik sam
Meni su oni smesni, zapravo.
Uglavnom ih je lako prepoznati. I uglavnom imaju ili taj divan osmeh, ili te divne manire, ili te savrsene recenice. I uglavnom je sve to dobro izvezbano. I uglavnom je sve od svega toga vec izlizano od (istovetne) upotrebe.
Ako su vam divni – onda su divni za, recimo, koitus. Za sve drugo – ne trebaju, verujte mi. Ili… ne znam… mozda vama trebaju… Ja, tek, izvan koitus – momenata nemam sposobnost trckaranja oko coveka uz reci “Savrseno je!” ili “Savrsen si!” – cak i ako jeste. Sto se mene tice, uglavnom ne zasluzuje da to slusaju svakodnevno, izvan kreveta, u kom ce, svakako, ako im se to izusti, biti jos savrseniji.
Mene oni umaraju, ponajvise. I previse ih je. I volim da ih poklonim mladim, veselim curicama cak i ako mi se bas, bas svide. Neka se uce na njima.
Kategorija Zavodnik sam svakome mora da se desi. I da uglavnom neslavno zavrsi. Sto je dobro. Jer sto se ranije desi i sto se neslavnije zavrsi – lakse ce vam biti kasnije da je prepoznate.
Kategorija Znam sta hocu, a mozda i ne…
Sigurno ne. Najsigurnije ne.
Ja, istina, verujem da svi u sebi pomalo imamo to “znam sta hocu, a mozda i ne”, s razlikom da neki od nas taj momenat u sebi poseduju kao vise i kao manje izrazen.
Licno, uglavnom znam bar sta necu.
E, ovi iz ove kategorije ne znaju ni to. Oni tek nagadjaju. Pretpostavljaju da bi bilo dobro da hoce to. Nije da oni HOCE nesto, vec oni VERUJU da hoce. Ili da nece. Kako god.
Oduzimaju vreme, zivce, mir, strpljenje, razum i jos stosta.
Evenutalno u seksu znaju sta hoce, ali ni u on nije nuzno sjajan. I ako jeste, to je uglavnom zbog toga sto su sretali zene koje znaju sta hoce pa im je zajedno bilo divno i veselo, pa se i naucilo.
Najlosije u vezi sa njima je to sto ih ne mozete prepoznati odmah. Kada ih prepoznate – bezite. Ja nisam ekspert u bezanju, upravo zbog toga sto previse volim izazove (posebno one koji tesko da nesto dobro mogu doneti), ali sam vrlo sigurna da od onih iz ove kategorije vredi pobeci, sto pre.
Ili bar pre no sto najvece velika kolicina zivaca bude potrosena.
Kategorija To je bila losa veza…
Iz nekog razloga, polazilo mi je za rukom da naletim na previse onih koji su bivali slomljeni nekim bivsim zenama. Najcesce, ne u emocionalnom smislu vec u “pun mi te je kurac” smislu.
S obzirom da se najveci deo zivota druzim sa muskarcima, moja mama ume da kaze kako “to ne mogu tako” i kako ne mogu da zamisljam da mi je svaki muskarac sa kojim sam drug i da se tako postavljam prema njemu, i bla bla… Tek, nisam naucila da se postavim drugacije osim drugarski. Zapravo, ja ni ne zelim da se postavim drugacije. (Uglavnom.) Jer sam duboko sigurna da covek koji ne moze da mi bude drug – ne moze ni da mi bude decko. (Mislim, ne moras ti da slusas o tome kako ja volim „Seks i grad“ (posebno kada sam u PMS-u), niti ja trebam da sedim s tobom, pijem pivo i gledam fubal, ali, jebi ga, moras da mozes da mi kazes sve sto mislis, i ja moram da mogu da ti kazem sve sto zelim, i moras da budes opusten i da ne razmisljas o tome kako je ono sto si uradio “neprimereno”, “smesno” ili kakvo god. Mislim, ja najcesce nisam ni mnogo drugacija od tih ljudi sa kojima se druzis, osim sto ti se dopadam i na seksualan nacin.)
O ovima bih mogla mnogo toga da kazem, ali ne mogu do kraja da ih “odredim” upravo zbog toga sto oni nisu neko ko se prepoznaje. A i nisu losa kategorija, zapravo. I ne mogu da ih ishejtujem.
Bice da je to do mene, ali oni, eto, vole i imaju potrebu da u pocetku izvrse veliku nuzdu po toj prosloj, maloj ili velikoj, vezi i po toj zeni, povremeno, i da navedu sve stvari koje su tu bile uzasno lose, i da pomenu sve stvari koje su mrzeli kod te zene, i bla bla… Nekada se radi o tome da su bili povredjeni, nekada se radi o tome da im se sve to istinski smucilo, nekada se radi o tome da su sa doticnom ostajali jer nisu imali mnogo izbora (sto je, doduse, kompletno apsurdno).
S obzirom da sam im, eto, drug, ja tu bivsu zenu i ne posmatram kao nekoga ko je neka opasnost, ili je nekada bio opasnost, ili sta god. Tek belezim negde u sebi sta je ono sto je valjalo i sta je ono sto nije. Ne umem da ucim na tudjem primeru, ali umem da analiticki promisljam. I pamtim.
Rekla bih da je ova kategorija dobra za one koji vole ranjive muskarce, recimo.
Ja ih ne volim. Nimalo. Ali mi se desavaju zbog ortak – stava. I dopadali su mi se, u sustini. Nije da nije. A ne znam ni zasto. Bas, bas ne znam zasto.
Kategorija Drug sam ti
I ova je, u mom slucaju, cesto prisutna, iz razloga koje sam u prosloj kategoriji pomenula.
Oni najcesce i jesu (gotovo samo) drugovi. Neke zene ih zovu “ljubilice”, neke “vatalice”, neke “kres seme”, neke… Zapravo, sve to zavisi od onoga ka cemu oboje „naginju“. Neki su dovoljni samo za ljubljenje, neki za “vatanje”, neki za seks. Uglavnom su najbolji kao (polu)drugovi, pa zbog toga i ne postaju nesto vise.
Sa njima moze biti zabavno. Bas. Ukoliko niste sklone da osecate mnogo, najmnogo u roku od brzo, najbrzo.
Njima se mozete vracati kada se od nekih drugih ljudi potorisite. I oni kada ih neke druge zene umore. Interesi su vam, u sustini, slicni.
Razumete se i ljubite.
Meni je to, ponekad, i vise no dovoljno.
Glasam za ovu kategoriju. Ako je zezanje zaista dobro. Ako druzenje, i izvan svega toga, zaista postoji. Ako ne mislite da cete zeleti da vam on bude vise od (polu)druga. Ili ako ste sigurne da ce i on nekada pozeleti da mu budete vise.
Katrgorija Voljiv sam
Meni najomrzenija.
Vecini, verovatno, slatka i omiljena.
Tu upadaju svi oni muskarci (koje, srecom, nisam precesto sretala) koji vole da se vole. Koji su slatki. Bas slatki. Koji ce vam rado kupiti neki ljubak poklon. I plisanu igracku, wow! I koji ce vas rado drzati za ruku na javnim mestima. I koji ce vas ljubiti na svakom uglu. I koji ce odmah promeniti svoj facebook relationship status. I koji ce na profilu, mozda, drzati vasu zajednicku sliku (moguce sa nekim meda – ramom). I koji ce vas u septembru pitati sta planirate za NG, a u decembru – koji su vasi planovi za leto. I koji nece zaboravljati vas rodjendan, i godisnjice, i sve to… I koji ce vam slati slatkaste poruke. I lako reci “volim te”. (Ne prebrzo, samo prelako; prebrzo volim te bi mogla biti odluka Zavodnika ili Pomalo Neuroticnih, koje cemo kasnije pomenuti.)
S obzirom da imam problem sa bliskocu i da se istinski grozim svih “slatkastih” stvari, meni se od njih, najprostije receno, kenja.
Ne volim da mi budu voljivi i ne volim da ih gledam kako nekim drugima bivaju voljivi, jer mi se od njihove voljivosti – sta? – kenja.
Na moju veliku radost, nisam ih odvec sretala ili sam, ukoliko ih sretnem, vrlo lako uspela da ih prepoznam, i preporucim nekoj drugoj, takodje voljivoj.
Ne znam kako bi se to moglo doznati, ali prepoznaju se po tome sto gotovo nikada nisu single. (Uglavnom zbog toga sto njihova voljivost nije puka voljivost vec kompleks, i strah od samoce, i nemogucnost da sami sa sobom izadju na kraj, i da sami sa sobom budu, pre svega.)
Gnusam ih se.
The end.
Kategorija Pomalo sam neurotican
…samo sto Pomalo Neurotican to ne govori.
Ne prepoznaje se odmah i lako, ali njegove promene raspolozenja mogu se porediti jedino sa jednim vrlo snaznim PMS-om kod zene.
Jednog dana su savrseno simpaticni i puni razumevanja i ako im, kroz osmeh, kazete stvari poput “kreten si” oni ce znati da ste to mislili na simpatican – kreten – nacin, a vec sledeci dan ce na te iste reci da “planu” i pitaju vas zasto ste, recimo, sa njima ako mislite da su kreteni.
Komplikovani su. Na raznim nivoima.
Zapravo su (iako to zvuci izlizano) ljubav i neznost ono sto im treba i, ako imate zivaca da plovite kroz njihove neuroze, prilicno lako cete stici i do probijanja oklopa neuroticara. Pitanje je, jedino, da li ce vam se dopasti ono sto ispod nadjete.
Meni su, povremeno, bivali dragi zbog toga sto lice na razjarene zivotinje koje ce vas istog casa smazati, a koji su zapravo sve samo ne takvi.
Problem sa njima je to sto, nakon probijanja oklopa, obicno shvatite da ste dobili 2 u 1 najgoru mogucu kombinaciju (koju sam vec pominjala) tj. muskarca koji je shonja, a koji glumi da je mudonja da se ne bi videlo da je shonja.
Ok je dok ne dodje do preterivanja. Tada je najbolje bezati. (I to bas bezati, jer sa njima nemate mnogo izbora. Na drugacije, zbog neuroticnosti, i nisu navikli.)
Definitivno sam izostavila mnoge kategorije.
Neke, prosto, ni sama nisam uspela da adekvatno kategorisem. A neke, eto, ne zelim da kategorisem jer su mi previse divni da bih dozvolila sebi da ih ubacim u neku od “kutija” kao nekog ko je klise, kao nekog ko ima svoje “duplikate”, i sve tome slicno.
Navedene kategorije nisu Dobre ili Lose, vec su prosto – katrgorije.
Ko voli – nek’ izvoli.
To sto se meni jedni ne dopadaju ne znaci da vama nece savrseno “lezati”.
To sto su meni jedni ogavni ne znaci da vama nece biti najdivniji.
To sto sam ja sa nekima bespovratno zavrsila ne znaci da i vi sa njima zelite da bespovratno zavrsite.
Neko, u svakom slucaju, voli razne varijante psihickog mazohizma ili sadomazohizma, ili sadizma, kako god… Nekome sve to prija.
Meni su, licno, najdrazi oni za koje kategorija ne postoji i koji, s toga, i nisu navedeni.
I uvek im rado objasnjavam da nisu za kategorisati. I uvek mi rado objasnjavaju da ni sama nisam za kategorisati. I uvek ih rado provucem kroz svoje reci, neprimetno, tako da jedino oni znaju da su tu.
…pa je i ovo, valjda, pisano zbog Jednog Takvog, koji nije za kategorisati, a kog sam ja, eto, zelela da uspem da ubacim negde.
I naravno da nisam uspela. Jok. Nigde… Do u sebe samu.